DA LI ĆE KLJUČNO OTKRIĆE DOVESTI DO VAKCINE PROTIV VIRUSA KOJI UTIČE NA POJAVU MULTIPLE SKLEROZE? Od ove bolesti u Srbiji boluje...

U Srbiji od multiple skleroze boluje oko 9.000 osoba. Bolest se najčešće javlja između 20. i 40. godine života, mada može i ranije i kasnije

Genetska predispozicija je neophodna, tako da je ova bolest je češća u familijima gde postoji multipla skleroza. Ukoliko otac ili majka imaju multiplu sklerozu, verovatnoća da će dete oboleti je četiri odsto.

-Smatra se da se nasleđuje određeni skup gena koji omogućuju da imunski sistem osobe sa ovom bolešću odgovara da se sopstvene imunske  ćelije usmeravaju i oštećuju nervna vlakna i nervne ćelije unutar mozga i kičmene moždine - kaže za portal Informer.rs prof.dr Jelena Drulović, načelnik Odeljenja  za imunski posredovane bolesti centralnog nervnog sistema Klinike za neurologiju UKC i profesor  na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Foto: privatna arhiva

''Imitator'' u neurologiji

Prema rečima prof.dr Drulović, radi se o imunski posredovanoj bolesti, koja se razvija  u interakciji između genetskih i sredinskih faktora.

-Bolest je često teška. Na nivou populacije  Evrope i SAD procenjeno je da se radi o neurološkom oboljenju, koje osim traumatskih neuroloških oboljenja predstavlja, najčešće uzrok teške onesposobljenosti kod mladih i odraslih osoba - ukazuje prof.dr Drulović. 

Ona dodaje da je ova bolest najveći ''imitator'' u neurologiji zato što se karakteriše zapaljenskim i neurodegenerativnim promenama, koje mogu da zahvate  bilo koji deo mozga i kičmene moždine.

-Ipak, postoje mesta gde se te promene najčešće javljaju, pa su i znaci najčešći. To su smetnje sa vidom (sniženje oštrine vida jednim ili ređe na oba oka), duple slike (dvostruko viđenje), zatim vrtoglavice, trnjenje i izmenjeni osećaj bilo kog dela tela  i lica, nespretnost ruku (podrhtavanje ruku, slabija koordinacija  ruku ili nogu, otežan hod, nestabilnost pri hodu, slabost  ruku i nogu), smetnje koje se odnose na funkciju mokrenja  i stolice (učestalo mokrenje, nemogućnost zadržavanja  mokraće, opstipacija ili nekontrolisano ispuštanje mokraće ili stolice) - navodi za portal Informer.rs prof.dr Drulović.

Ali, pošto je pokazano da se ne radi samo o bolesti bele mase mozga i kičmene moždine, nego i sive - moguć je i razvoj kognitivnih poremećaja (poremećaj pamćenja, koncentracije, svakodnevnog funkcionisanja i rešavanja problema, depresivnost i retko epileptički napadi).

U Srbiji postoji učestalost oboljevanja.

- Prvi put sproveli analizu 1996. godine zajedno sa Institutom za epidemiologiju i ustanovili smo da je prevalencija multuiple skleroze  tada bila 45 na 100.000 stanovnika , da bi danas iznosila 150 na 100.000 stanovnika. To najviše vezujemo za promenu kriterijuma, koji nam omogućavaju da brzo postavimo dijagnozu. Takav porast se dešava svuda u svetu - naglašava prof. dr Drulović.   

Foto: Informer

Brza dijagnostika

U Srbiji lekari slede koncept, koji se danas smatra najsavremenijim kada je u pitanju dijagnostika i terapija multiple skleroze. To podrazumeva, kako za portal Informer.rs kaže prof.dr Drulović da je vreme od izuzetnog značaja.

- Cilj je da se što pre postavi dijagnoza i započne sa lečenjem da bi se zaštitio mozak i da ne dolazi do njegovog oštećenja. Jer, ključne patološke promene koje se dešavaju u mozgu su zapaljenske promene, koji su jedan od faktora koji značajno doprinosi neurodegeneraciji.A kada dođe do neurodegeneracije nastaju trajni deficiti, koji posle više ne mogu da se poprave. Sve terapije koje imamo su antizapaljenske - kaže prof. dr Drulović za portal Informer.rs 

Multipla skleroza je bolest koja ne može da se izleči, ali može da se adekvatno tretira i da se omogući pacijentima da što ređe imaju pogoršanja bolesti.

- Kao i da se uspori progresija neurološkog deficita, uz onemogućavanje da dođe do onesposobljenosti, koja će pacijente vezati za invalidska kolica ili za krevet - zaključuje naša sagovornica.

 

Bonus video:

 

  

 

  

 

 

  

 

 

   

 

 

 

    

 

 

 

    

 

 

 

 

 

 

 

    

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.