UPOZORENJE LEKARA! TEK SE OČEKUJU PROBLEMI ZBOG UJEDA KRPELJA! Ako ga primetite na koži, ovu stvar NIKAKO NE RADITE!

Iako se očekivalo da će krpelji, odnosno građani zbog ovih insekata, napuniti ambulante za vreme prethodnih praznika, to se na sreću nije dogodilo, ali s obzirom na to da je lepo vreme da svi koriste priliku da borave u prirodi treba znati šta raditi ako vam se on zakači za kožu

Kako su rekli u beogradskoj Hitnoj pomoći, u Zavodu za javno zdravlje, kao i u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, nije bilo građana koji su se javljali zbog ujeda krpelja. Šta više, rečeno je i da se to može očekivati u narednom periodu.

- U navedenom periodu nije bilo građana koji su se javljali Savetovalištu - kažu za Telegraf.rs u Zavodu za javno zdravlje u Beogradu.

Krpelji su već polovinom aprila počeli da planduju zelenim površinama. U Beogradu na većini mesta gde su rađene analize bilo je primeraka koji su zaraženi bakterijom borelija a koja izaziva Lajmsku bolest.

Kako smo ranije pisali, od 17 pregledanih lokacija na 15 je u Beogradu utvrđeno prisustvo ove bakterije.

- Zavod za biocide i medicinsku ekologiju je i ove sezone otpočeo sa monitoringom i uzorkovanjem krpelja na teritoriji Beograda radi utvrđivanja njihove zaraženosti bakterijom koja izaziva Lajmsku bolest. Od 17 pregledanih lokacija na 15 (88%) je utvrđeno prisustvo bakterije koja izaziva lajmsku bolest. Neke od lokacija su Banjička šuma, Topčider, SC Surčin, Bojčinska šuma, Košutnjak, Avala, Trešnja, Stepin Gaj, Zvezdarska šuma, Lipovačka šuma, Ušće... - kazali su u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Foto: Pixabay

Ubod krpelja je, inače, kako objašnjavaju u Savetovalište za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, bezbolan.

- Najčešće se ne oseti što mu omogućava da ostane zakačen na koži više dana - kažu u Savetovalištu i objašnjavaju kako je moguće sprečiti infekciju:

- Krpelja treba izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Skidanje treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom. Pre odstranjivanja krpelja, ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva – eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte... Ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.

U savetovalištu ističu za naš prtal da je odstranjivanje krpelja iz kože najsigurnije u zdravstvenoj ustanovi - ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti...

- Krpelj se uhvati pincetom što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Pinceta se najpre malo povuče na gore, koliko je dovoljno da se krpelj podigne od kože, a zatim polako izvlači iz kože. Posle odstranjivanja krpelja ubodno mesto na koži treba dezinfikovati. Ukoliko ste sami pokušali da odstranite krpelja i u tome niste uspeli u celosti, ne pokušavajte da odstranite preostali deo već se obavezno obratite lekaru - kažu u Savetovalištu.

Foto: Shutterstock

Navode da se posle uboda krpelja treba pratiti zdravstveno stanje i ići na redovne kontrole. Sprovodi se u trajanju od 3 meseca. Kontrolne preglede obavljati jednom mesečno - ordinirajući lekar ili u Savetovalištu za lajmsku bolest.

Prepoznavanje prvih znakova lajmske bolesti

Pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja - erythema migrans, uz moguću pojavu opštih simptoma i znakova infekcije, mogu da ukažu na nju.

- Ti znakovi su povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde. Izuzetno je važno početi sa lečenjem što pre primenom pravilne terapije pod kontrolom ordinirajućeg lekara, dermatologa ili infektologa. Lekaru je neophodno obratiti se i ako neko ima nejasne simptome i znake posle uboda krpelja - kažu u Saveovalištu za lajmsku bolest u gradskom Zavodu za javno zdravlje.

Prema podacima Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje, koje je otvoreno 1987. godine, do kraja 2017. godine od ove bolesti obolelo je skoro 6.400 stanovnika Beograda. Karakteristično crvenilo na mestu uboda krpelja (Erythema migrans) imalo je oko 78 odsto obolelih. Bolest se završila u prvom stadijumu u 68,8 odsto, a razvoj drugog i trećeg stadijuma je utvrđen u 20,1 i 4,3 odsto obolelih.

Foto: Shutterstock

Asimptomatsku infekciju imalo je 6,8 odsto osoba. Među obolelima drugog i trećeg stadijuma podjednako su učestala oštećenja zglobova i nervnog sistema, a najmanje srca.

Bonus video: