PROVERENO POMAŽE! Da biste srčani ritam doveli u normalu, UDIŠITE VAZDUH kroz nos tokom četiri otkucaja i izdišite tokom osam otkucaja! Evo, još saveta...

Upravljanje stresom je način da se oslobodimo emocionalnog stresa i mentalne anksioznosti. Naučite kako da upravljate stresom

Stres dovodi bržeg starenja. Da biste doveli srčani ritam u normalu, udišite vazduh kroz nos tokom četiri otkucaja i izdišite vazduh tokom osam otkucaja.

Ovu vežbu ponovite najmanje dva puta dnevno kad god osetite da ste pod pritiskom, objašnjava dr Kler Majkls Viler, autorka knjige ''Deset jednostavnih načina da se izborite sa stresom''.

Bivša lekarka urgentnog centra, psiholog i nutricionista kaže da biste smanjili nivo stresa potrebno je da se odreknete svojih perfekcionističkih sklonosti. Neka ''dovoljno dobro'' bude vaš cilj, savetuje.

Foto: Shutterstock

Viler navodi da ukoliko se recimo  uznemirite dok gledate sportsku utakmicu, ako vam je puno srce dok gledate decu kako se igraju, ako ostanete bez reči pred nekom lepom slikom,to znači da posedujete lične osobine koje psiholozi nazivaju ''interes za lepotu i vrednost''.

U poređenju sa ljudima koji imaju nizak nivo ove vrste opažanja, ljubitelji lepote i vrednosti u većoj meri pronalaze radost i svrhu u svakodnevici. Oni pokazuju i jaču tendenciju da uspostave dublje veze sa drugim ljudima.

-Važno je da budemo u stanju da osetimo strahopoštovanje, divljenje ili začuđenost kao odgovor na podsticaje oko nas. Važna su ta osećanja zbog kojih ćemo se osećati srećnijima i povezanijima - ističe dr Viler.

Sokrat: Sreća je najveće dobro

Upravljanje stresom je način da se oslobodimo emocionalnog stresa i mentalne anksioznosti. Emocije, kako negativne, tako i pozitivne,imaju moć da utiču na naše fizičko zdravlje i dugovečnost.

Sokrat je sreću nazvao  ''najvećim dobrom'' za čoveka i fundamentalnom motivacijom za sve što radimo. On je smataro da istinska sreća nije trenutno zadovoljenje, već rezultat dobro proživljenog života.

U tu svrhu dr Viler savetuje da sledećih sedam dana pred spavanje napišete tri dobre stvari koje su se dogodile tokom dana i zašto su se desile.

-Istraživanja iz psihologije pokazuju da ovakva iskustva mogu da pokrenu stvaranje pozitivnih promena i smanje loše raspoloženje - navodi dr Viler.

Ona savetuje ''promišljene'' šetnje tokom kojih bismo zapažali sve detalje koje srećemo na putu. Možete vežbati na putu do posla ili prodavnice, dok koračate i svim čulima ''upijajte'' svet oko sebe.

Foto: pixabay

Uživajte u dobrim stvarima

Prema rečima dr Viler, da bismo probudili osećanja potrebno je da svakog dana radimo nešto drugo - idemo drugim putem, sednemo na drugu stolicu dok pijemo kafu, osmehnemo se nekome koga ne poznajemo a često ga srećemo u prolazu.

Ona smatra da svaka osoba mora da nađe vremena za stvari koje smatra lepim.

-Ako volite modernu umetnost, kupite džepnu knjigu o nekom umetniku, ako volite cveće kupite saksije i seme ili lukovice, posadite biljke i uživajte u njima. Postanite fotograf-amater. Tokom mesec dana, svakodnevno slikajte po neku lepu stvar. Ubrzo ćeze uhvatiti sebe kako tragate za divnim stvarima, lepim ljudima ili mestima u svojoj okolini - ističe dr Viler.

Bilo kako bilo, vođenje računa o zdravlju, pravilna ishrana, svakodnevne lake vežbe, izbegavanje loših navika i redovni sistematski pregledi - preduslovi su da bismo srećni napredovali kroz život.

-Jer, štetne navike mogu da ugroze život, jer su povezane sa srčanim napadima, moždanim udarom i dijabetesom. Upravljanje stresom nije strašan poduhvat. To je prihvatanje i uživanje u dobrim stvarima koje nam život nudi - zaključuje dr Viler u svojoj knjizi.

 

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.