MALI BROJ GLUVONEMIH LJUDI IMA VISOKO OBRAZOVANJE U SRBIJI! Prepreka je mnogo, a koja su rešenja?

Srpski znakovni jezik još nije deo školskog programa

Da na fakultetima bude više studenata sa posebnim potrebama potrebno je prilagoditi – i nastavu i udžbenike. Zakonom predviđeno, ipak, u praksi nije uvek realizovano. Najteže je onima sa oštećenim sluhom, jer na fakultetima Beogradskog univerziteta nema tumača znakovnog jezika jer nije rešeno ko ih plaća. Zbog ovih i drugih prepreka, među gluvima u Srbiji, gotovo da nema visokoobrazovanih.

Koliko vas zna znakovni jezik – malo. Šta biste uradili da vas gluva osoba zamoli za pomoć ili neku informaciju – verovatno ništa, jer je ne biste razumeli.

Foto: prinstcreen

To znači da ne umemo da komuniciramo sa oko 14.000 ljudi koliko, prema podacima Saveza gluvih i nagluvih, u našoj zemlji koristi srpski znakovni jezik.

Samo je desetak uspelo da završi fakultet. Retko upisuju ono što žele, već ono čime gluvi mogu da se bave.

Mihailo Gordić, potpredsednik Gradske organizacije gluvih Beograda ističe da obrazovanje gluvih nije na adekvatnom nivou, a da bilingvalno obrazovanje ne postoji.

- Kada je reč o visokoškolskom obrazovanju, ne angažuju se tumači za srpski znakovni jezik. Mali broj gluvih osoba je uspelo da, uz podršku porodice, ili samostalno, ukoliko koristi aparat, završi fakultet ili da upiše, najčešće neke vizuelne smerove. To su uglavnom likovne umetnosti, dok se za društvene nauke retko opredeljuju - objašnjava Gordić.

Foto: Pixabay

Srpski znakovni jezik nije deo programa

Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija, znakovni jezici su izjednačeni sa govornim jezicima, a gluve osobe se tretiraju kao jezička manjina, zbog čega se u razvijenim zemljama sprovodi bilingvalno obrazovanje gluvih, odnosno učenje znakovnog i pisanog jezika.

Srpski znakovni jezik još nije deo školskog programa.

Dragana Raičević, lingvista za srpski znakovni jezik ukazuje da je njihov prvi maternji jezik srpski znakovni jezik, ali da oni taj jezik ne mogu da uče tokom svog školovanja, što to dovodi do brojnih problema.

- Oni ne mogu da prate nastavu drugih predmeta, zbog toga je neophodno da se radi na sveobuhvatnom istraživanju srpskog znakovnog jezika, kako bi se kreirali nastavni materijali za učenje srpskog znakovnog jezika - ukazuje Raičević.

Bitno je i sa kakvim predznanjem upisuju fakultet. Oni koji su pohađali specijalnu školu za gluve imaju bolju socijalizaciju, dok, kako tvrde, u redovnim školama stiču bolje obrazovanje. Nedostaju i stručni tumači.

Šta je rešenje

Mihailo Gordić objašnjava da su to uglavnom deca gluvih roditelja koja misle da znaju prevođenje, ali tu se najčešće radi o prepričavanju sa jednog na drugi jezik.

- Profesionalni tumači za znakovni jezik moraju biti visokoškolski obrazovani, moraju završiti znakovni jezik, učiti tehnike prevođenja, jer srpski znakovni jezik i govorni jezik nisu isto. Moraju se specijalizovati za oblast koju žele da rade - ukazuje Gordić.

Kao rešenje vide: reformu obrazovnog sistema, angažovanje većeg broja tumača, bolju komunikaciju nadležnih institucija sa zajednicom gluvih, ali i celog društva.

Na Filološkom fakultetu u Beogradu, ovog semestra, prvi put održava se fakultativna nastava za srpski znakovni jezik na osnovnom nivou.

Bonus video: