KRVOLOČNE ZVERI ILI LJUBIMCI? Čopor pasa rastrgao devojku, pitbulovi ženi otkinuli ruku... Šta raditi ako vas napadnu i kako izabrati pravog psa?

Treba da sagledamo širu sliku i da se zapitamo kako mi svojim delovanjem utičemo na ponašanje pasa na ulici

Devojku iz Preševa uzujedao čopor pasa nakon čega je zbog stravičnih povreda operisana u UKC ''Niš''. Vlasnik dva pitbula u Pančevu koji su ženi otkinuli ruku, osuđen je na pet godina zatvora zato što je svoje pse u kategoriji ''opasan pas'' držao suprotno propisima. Na Voždovcu se u parku pitbul sjurio na igralište i trogodišnjeg dečaka uhvatio za nogu, tako su jedva uspeli da ga izvuku iz njegovih čeljusti.

Ovo su samo neki od novinskih naslova koji su uznemirili javnost. Zato smo pitali Dunju Kovač, doktora veterinarske medicine i bihejvioristu (bavi se poremećajem ponašanja pasa i mačaka) zašto se javlja agresija kod pasa i koliko je čovek za to odgovoran?  

- Pojam agresija nije simptom, već je skup nekoliko različitih vidova ponašanja i reakcija koje mogu, ali i ne moraju da dovedu do ugriza. Kada kažemo agresivan vid ponašanja, to znači da pas reži ili skače ili škljoca vilicom. Ugriz je jedna od opcija šta pas može da uradi - kaže dr Kovač za portal Informer.rs

Foto: privatna arhiva

''Psihologija grupe''

Kod ponašanja svih živih bića, kaže dr Kovač moramo da gledamo kontekst situacije, jer svi se ponašamo u odnosu na situaciju i ono što nam dolazi kao spoljašnji nadražaj.

Drugim rečima, često je ponašanje životinja posledica drugog uzroka ili nekog drugog stimulusa. Nijedna životinja ne može da se ponaša van konteksta spoljašnje sredine. Zato mora da se sagleda zbog čega je pas nešto uradio. 

- Jedan od najjačih faktora koji utiče na ponašanje životinje je, upravo čovek i njegovo delovanje. Grupa pasa je zasebna naučna oblast  koja se naziva ''psihologija grupe'' pasa i koja proučava ponašanje pasa u grupi - navodi dr Kovač.

To nije isto kao i ponašanje pojedinačnih pasa. Naime, kada je reč o grupi pasa, dr Kovač objašnjava da u tom slučaju postoji porast energije i andrenalina.

- Kada  jedan pas krene nešto da radi, onda ga i drugi slede iako ne znaju zašto onaj prvi to radi. Ako prvi pas krene da laje jer ga je nešto uplašilo ili mu je zasmetalo, on je imao razlog, te se brani  nekim vidom agresije (bilo lajanjem, bilo režanjem, bilo škljocanjem vilice ili pokušajem ugriza). Drugi psi isto to počnu da rade, međutim oni nemaju razlog kao takav, već fenomen ''grupisanja'' - navodi dr Kovač za portal Informer.rs

Psi nisu zli

Nažalost, u društvu postoji problem pasa na ulicama. Oni su često uplašeni, istraumirani, ali i gladni. Zato vijaju decu sa užinama i ljude po pijacama.

- Najlošije je kada ljudi kada počnu da mlate stvarima ili počnu da beže, jer životinje reaguju na brze pokrete, pošto im je to ostalo u mozgu kao predatorska sekvenca kada su bili lovci, dok su sada strvinari - priča dr Kovač.

Ona dodaje da psi, iako su se grupisali oko neke osobe, oni nisu zli, jer njima nije u cilju da istrebe čovečanstvo, njima čovek nije hrana.

Na pitanje kako se treba ponašati u toj situaciji, posebno ako se osoba inače plaši pasa, dr Kovač odgovara za portal Informer.rs

- Pse treba tada ignorisati i mirno proći pored njih, ne treba ih ni gledati. Prema svetskoj statistici, oni se u 80 odsto slučajeva raziđu. U onih 20 odsto dolazi do drugačijeg ishoda, ukoliko smo zagazili na teritoriju gde kuja ima negde u žbunu štence, pa ih brani ili zato što im je u blizini izvor hrane (tada oni brane teritoriju). Nešto su našli, a mi prolazimo i zato smo uljez - ističe dr Kovač.       

Foto: privatna arhiva

Kako izabrati psa

Što se tiče izbora psa, treba voditi računa o našem stilu i načinu života.

- Nisu sve rase iste, kao ni ljudi. Neki ljudi su flegmatici i vole da gledaju televizor, ne vole da se šetaju, već da sede po klafićima i ispijaju kafe. Zato birajte iste takve rase pasa koji vole da se izležavaju pored vas, koje ne vole da trče, nisu sportske i lovne rase, već su psi za pratnju koji su navikli da leže na ''roze'' jastucima. Ukoliko ste sportski tip, energičan, vozite bicikl, birajte sportske rase koje mogu da trče uz vas i koji vole avanturu - savetuje naša sagovornica.

Još jedna od predrasuda je da ljudi imaju predrasudu da veliki psi nisu za stan. Naprotiv, kako kaže dr Kovač takvi psi su izuzetno mirni i ne laju, dok je za male ''lajavce'' kuća prikladnija. 

- Napravite svoj psihološki profil i čitajte o temperamentu i karakteru tih rasa, te na osnovu toga izaberite psa. Jako je bitno prvo spoznati samog sebe pre izbora psa - podvlači dr Kovač. 

Vaspitavanje psa znači na prvom mestu da se poštuje priroda te životinje i da se zna po kojim principima pas generalno uči kao vrsta i kakva mu interakcija odgovara. To je ''dvosmerna ulica'', kaže dr Kovač.

- Nije nebitno šta mi radimo, a da je bitno samo kako se pas ponaša. Naprotiv, mi moramo da damo nešto dobro da bi dobili dobro. To je cilj. Vaspitavanje se radi pozitivnim asocijacijama, motivacijama, moramo u psu da probudimo želju da nas sluša, gleda i da ima fokus na nas,kao i  da želi da izvrši neku  komandu - veli dr Kovač.

Ona dodaje da se želja budi lepim stvarima, a ne kažnjavanjem. Kažnjavanjem se budi strah. Pitanje je da li želimo da nam pas bude vaspitan iz želje ili nas posluša iz straha kako ne bi dobio ćušku. Ali, dobro vaspitan pas nije isto što i istreniran pas. Vaspitan pas je pas koji ume da se lepo ponaša van komandi, a dobro istreniran je onaj koji zna komande, a van komandi je često razuzdan.

Foto: privatna arhiva

Svaki pas ima svoju namenu

Koliko si tačne priče o razlici među psima u inteligenciji, dr Kovač navodi da ne može da se kažemo da li je doberman inteligentiji od recimo bigla.

- Svako je u svom rangu inteligentan. To bi bilo kao kada bi poredili da li je inteligentniji vrhunski fizičar ili matematičar. Isto je i sa psima. Svaki pas ima svoju namenu, ali za neku drugu namenu ta rasa će biti ''glupava'' jer neće moći da izvršava tako lako zadatke za koje nije stvarana - ističe dr Kovač za portal Informer.rs

Zato su te rang liste više zabava i nemaju naučnu osnovu, dodaje naša sagovornica. Sportske i lovne rase su visoko kotirane, jer su naučene da rade i izvršavaju komande i mnogo lakše usvajaju novo. Za razliku od psa za pratnju (pomeranci, špicevi, maltezeri, bišoni) nisu stvarane za rad, nego da budu društvo čoveku i da sede pored njega. One nemaju toliko upaljenih ''lampica u glavi'' i dosta ih je teško pokrenuti, objašnjava naša sagovornica. 

Na pitanje da li misli da je pas najbolji čovekov prijatelj, dr Kovač odgovara:

- Volim da mislim da su psi najbolji čovekovi prijatelji. Pas je uvek tu za nas i uvek će nas dočekati, mahnuti repom i čak će se probuditi da mi nam dao šapu ukoliko to zatražimo od njega. Mačku nećete videti dva dana, a kamoli da vam da šapu. Deca se uče da je priorodno stanište žirafe Afrika, tigra Indonezija, dok je prirodno stanište psa uz čoveka. Pas je društvo čoveka. Psi nas ne osuđuju i nude nam bezuslovnu ljubav i nekada nam je lakše da pričamo sa psom, jer nas ne osuđuje.

 

Bonus video: