KAKO ĆEMO SE GREJATI OVE ZIME? Uglja imamo, ali evo šta NEDOSTAJE...

Ako većina građana bude koristila električnu energiju za zagrevanje možemo imati veliki problem, ocenjuje Ignjatović

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Ignjatović rekao je za RTS da se oko 115.000 domaćinstava greje na ugalj, a oko 110.000 kombinovano. Kaže da Srbija ima dovoljno uglja – oko 3,3 milijarde tona, ali je problem što je to uglavnom niskokvalitetni ugalj, navodi Ignjatović.

Zbog sve teže dostupnosti ruskog gasa, Nemačka, Austrija i Holandija planiraju da ponovo aktiviraju ugašene elektrane na ugalj, mada je to u potpunoj suprotnosti sa zelenom politikom Evropske unije.

Foto: Srbijašume

Pelet je najjeftiniji

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Ignjatović rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, da se oko 115.000 domaćinstava greje na ugalj i oko 110.000 domaćinstava se greje kombinovano, 220.000 odnosno 230.000 domaćinstava se greje na ugalj ili na drva, to je – ako ima četiri člana po domaćinstvu – skoro milion stanovnika.

- Osnovni problem ove godine je nastao zbog problema u EPS-u i problema sa snabdevanjem termoelektrana, površinski kopovi imaju prioritet u snabdevanju termoelektrana ugljem, tako da će se količina uglja koja se do sada iz površinskih kopova EPS-a isporučivala stanovništvu smanjiti, pa će biti 300.000 tona umesto ranijih 500.000 i oko 250.000 tona biće maksimalno robnog uglja - rekao je Ignjatović.

Pošto neće biti visokokvalitetnog uglja iz Rusije, nedostajaće, navodi, uglja u našem okruženju. Rudnici uglja Pljevlja su sklopili ugovor sa EPS-om, za isporuku 300.000 tona, tu će biti manje uglja. Takođe i Banovići će isporučiti određenu količinu uglja, a i elektroprivreda BiH ima probleme sa ugljem, zbog svega toga nema dovoljno uglja za široku potrošnju u ovom regionu.

Nedostajaće, kako kaže, nekoliko miliona tona uglja iz "Kolubare", pa će biti neophodan delimični uvoz i struje iz okruženja.

- Brine me što je cena drveta 11.000 dinara, 350 evra je pelet i struja će biti najjeftinija, verovatno će većina građana ići linijom manjeg otpora pa će koristiti električnu energiju, u tom slučaju možemo imati veliki problem - ukazao je Ignjatović. 

Foto: Tanjug

Niskokvalitetni ugalj

Kaže da Srbija ima dovoljno uglja – oko 3,3 milijarde tona uglja, ako prevedemo u ekvivalent nafte, to je 650.000 tona nafte, a procena je da je 300 milijardi dolara vrednost energenata.

Prema njegovim rečima, problem je što većinu uglja čini niskokvalitetni ugalj, lignitit tri milijarde i od toga je dve milijarde u "Kolubari", 800 miliona u Kostolcu i oko 200 miliona u Kovinu, a 200 miliona tona uglja iz podzemne eksploatacije, 120.000 tona mrkog uglja i 10 miliona tona kvalitetnog kamenog uglja.

Srbija ima dovoljne količine uglja, ali problemi su druge prirode, nastali poslednjih godina zbog niza uzroka, dodaje profesor.

Foto: pixabay

Problem je neulaganje u EPS

Do prošle godine bilo je dovoljno uglja za termoelektrane, kaže Ignjatović i dodaje da su problemi koji su nastali na "Kolubari" razlog što ćemo imati određeni nedostatak, a uglja za široku potrošnju već dugi niz godina nema dovoljno zbog problema sa Javnim preduzećem za podzemnu eksploataciju uglja.

- Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja je pred restrukturiranjem i Srbija je još 2017. donela strateški program pomoći, restrukturiranja i zatvaranja starih, neefikasnih rudnika, država je uložila više od 4,5 milijardi dinara, planirana sredstva nisu u potpunosti realizovana: zastarela oprema, rudnici su slabo produktivni - kaže Ignjatović.

Uglja imamo, ali nemamo modernu opremu za kopanje.

Što se tiče površinske eksploatacije, izdvojio je dva ključna problema: rudarsko-geološki uslovi da su kopovi koji su imali kvalitetniji i plići ugalj najvećim delom eksploatisani, sada treba kopati ugalj na većim dubinama i deo uglja koji je slabijeg kvaliteta.

Drugi problem je neulaganje u EPS i otvaranje kapaciteta, zaključio je Ignjatović.

 

Bonus video: