VLADIMIR LUČIĆ BEZ DLAKE NA JEZIKU! Telekom jači nego ikada!

Dežurni kritičari Telekoma Srbija, iza kojih stoji naša konkurencija, žele da se vrate stara vremena propadanja kompanije, ali to im ni u najluđim snovima neće uspeti

Imamo snažan rast broja korisnika, imamo snažan rast prihoda, imamo najmoderniju optičku mrežu, najatraktivnije sadržaje, najbolji sportski, serijski i informativni program, prvi smo u svim uslugama i obezbedili smo lidersko mesto za narednih deset godina!

Ovim rečima generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić opisuje trenutnu situaciju i perspektivu kompanije koju predvodi, poredeći sa stanjem koje je zatekao pre četiri-pet godina.

Kako je naglasio, Telekomu je 2017, zbog pasivnosti u poslovanju i razvoju, pretilo potpuno nestajanja sa tržišta, a dežurni kritičari ove kompanije "definitivno žale za tim vremenima".

- U tom periodu, Telekom Srbija je u četiri najveća grada Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu imao tržišno učešće u televiziji manje od 1 odsto, a u internetu manje od 10 odsto. Što je najgore, čak je i to minimalno učešće imalo trend pada. Maltene, nismo ni postojali. Tokom dvehiljaditih godina živelo se u zlatnom vremenu telekomunikacija, kada su usluge u telefoniji donosile visoke profite. To je uljuljkalo Telekom, koji uopšte nije gledao u budućnost, nije razvijao nove servise, plus je dozvoljavao razvoj novih kablovskih operatera, dakle svoje direktne konkurencije, na sopstveni račun, uključujući potpuno besplatno korišćenje infrastrukture. Uz sve to, prema izveštaju Ratela "mts" je 2017. bio najgora mobilna mreža po kvalitetu - objasnio je zatečeno stanje Lučić gostujući u emisiji "Lice nacije" na RTV Pančevo. 

Telekom je iz svih ovih razloga upravo 2016-17. počeo da pada sa brojem korisnika, a da se taj trend nastavio već 2019-20. postao bi kompanija koju vlasnik, država Srbija, mora ili da budzašto proda ili da subvencioniše kao gubitaša. 

Kako je naglasio, kada gubite korisnike, kada zaostajete u pružanju usluga, tehnologiji i inovacijama, kada praktično ne postojite u velikim gradovima, bio je vrlo težak zadatak preokrenuti taj negativan trend i postati lider. 

A konkurencija za to vreme grabi krupnim koracima, na štetu građana pravi kartele koristeći pasivnost nadležnih institucija, izbegava plaćanje poreza i preko svojih inkasanata od korisnika uzima gomile keša, korumpira političare i besplatno koristi infrastrukturu Telekoma.

- Kada sam se vratio u kompaniju 2018. bio sam uveren da možemo da spasimo Telekom Srbija, uz mnogo rada i dobru strategiju. Morali smo da izgradimo infrastrukturu za optički internet, da modernizujemo mobilnu mrežu, da značajno poboljšamo medijske sadržaje koje nudimo, plus smo kupili određeni broj manjih kablovskih operatera da bismo konsolidovali tržište. Sve to smo uspeli da uradimo za četiri godine, i danas smo na prvom mestu u pružanju svih usluga - izjavio je Vladimir Lučić. 

Foto: Zoran Sinko

Konkretno, broj korisnika u multimediji je sa 420.000 došao na 1.050.000, a do kraja ove godine biće 1,2 miliona, i to samo u Srbiji. Prihod na nivou Srbije prošle godine je bio 108 milijardi dinara, a ove godine će prvi put u istoriji Telekoma na domaćem tržištu preći milijardu evra, a van Srbije će prvi put preći 500 milona evra, sa ciljem da i tu bude milijardu. EBITDA, dakle profit pre amortizacije i poreza, trenutno iznosi skoro 500 miliona evra, ove godine će preći tu granicu, a do 2026. iznosiće 700 miliona evra.

- Telekom je i 2016-2017. pravio nekakav profit, ali to je bila posledica manjka ulaganja, nije se ulagalo u mrežu, u infrastrukturu, u razvoj, u marketing, ležalo se na lovorikama i živelo od "stare slave", a broj korisnika je počeo da pada sa negativnim trendom, tako da bi kompanija zapravo vrlo brzo otišla u dubiozu. To je ono što dežurni kritičari Telekoma i danas žele, oni hoće da se vrate vremena strateškog propadanja kompanije - zaključio je Vladimir Lučić.

Telekom je za svojih četvrt veka postojanja državnu kasu napunio sa skoro četiri milijarde evra, od čega 2,8 milijarde na ime raznih poreza i doprinosa, a na ime dividendi 1,1 milijardu. Na sve to, investirano je 4,5 milijarde evra, od čega je najveći deo para otišao domaćim firmama.