SAMO JEDAN POGREŠAN POKRET I ISHOD MOŽE BITI FATALAN! Ne sme svako da namešta prvi vratni pršljen!

Ko sme da namešta prvi vratni pršljen, i da li i koliko nestručne i neproverene procedure mogu da ugroze život i ostave katastrofalne posledice, rekla je dr Sanja Tomanović Vujadinović, direktorka Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije

Više javno tužilaštvo istražuje slučaj pedesetosmogodišnjeg Milana Đ., koji je privatno bio na tretmanu kod kiropraktičara radi nameštanja prvog vratnog pršljenja – atlasa.

Foto: printskin/rts

Nakon tretmana, prema pisanju medija, on se ukočio, i nije mogao da se kreće. Prebačen je na Institut Banjica gde mu je konstatovana fraktura, zbog koje je ostao nepokretan. Uveden je u veštačku komu, i posle nekoliko meseci u takvom stanju preminuo je 9. jula. Tužilaštvo je dalo nalog za obdukciju, piše RTS.

- Atlas je prvi pršljen kičmenog stuba i vrlo je opasno baviti se manipulacijom atlasa. Svaki pršljen može u jednom trenutku života da se pomeri i izađe iz ležišta. To je prosto stvar starenja, raznih povreda, kada popuste ligamenti, ali svakako da manipulacija nije prvi način lečenja tih stanja - naglašava doktorka Tomanović Vujadinović.

Jako je opasno obavljati takve intervencije, a doktor koji to obavlja mora da ima veliko iskustvo i stručnost, dodaje doktorka.

- Nisam sigurna da bi se i naši neurohirurzi tako lako usudili da se upuste u hirurške intervencije na atlasu, zato što je tu produžena moždina, deo centralnog nervnog sistema koji zapravo upravlja centrima od vitalnog značaja – centrima za disanje, regulisanje krvnog pritiska i rada srca i tako dalje - napominje sagovornica Ane Stamenković.

Foto: printscreen

Kiropraksa je vid alternativne medicine

Samo jedan nepravilan i pogrešan pokret može da dovede i do fatalnih ishoda, kao što je pomenuti slučaj. A kiropraksa spada u vid alternativne i komplementarne medicine, ističe doktorka.

U svetu je to priznata metoda, ali nije integrisana u konvencionalnu zdravstvenu zaštitu, ne samo kod nas, već i u svetu. Još uvek se rade brojna naučna istraživanja da se dokaže da li te metode mogu da se uvrste u konvencionalnu medicinsku praksu.

- Svako od nas, svakog trenutka preko interneta može da uđe u Službeni glasnik iz 2020. godine u kome postoji pravilnik kojim je regulisano kako se koriste komplementarne metode. Naš zakon prihvata 12 komplementarnih metoda koje spadaju u domen alternativne medicine. Ali u svetu to mogu da rade samo zdravstveni radnici koji su završili posebne fakultete - kaže doktorka.

Recimo za osteopatiju koja je takođe jedna od alternativnih metoda, mora da se prođe nastava u trajanju od 400 časova edukacije, plus 200 časova prakse.

- Na ljude mora da se apeluje da ne smeju da se usude da odu na vid lečenja alternativnom medicinom ukoliko ta ordinacija ili doktor nemaju dozvolu Ministarstva zdravlja. A da bi se dobila ta dozvola, mora da postoji velika stručnost i da se prođu visoki kriterijumi da bi uopšte neko mogao da se bavi time - zaključuje dr Sanja Tomanović Vujadinović.

Foto: Informer

Ozbiljne povrede se javljaju i tokom leta

Tokom leta smo mnogo više aktivni, ali i neoprezni zbog toga što smo nesvesni svih opasnosti, tako da mnogo češće dolazi do povreda koje onda treba na odgovarajući način sanirati.

Doktor Goran Milojković, fizijatar, gostujući u Jutarnjem programu naglašava da je jako važno da se dobro pripremimo pre nego što krenemo sa povećanom fizičkom aktivnošću i da posebno obratimo pažnju na vrat, naročito pre skakanja u vodu.

- Svako skakanje na glavu u vodu, čak i na noge, je povreda. Voda nije beton, naravno, ali kada skačemo, a posebno kada nismo pripremljeni, može doći do naglog pokreta koji može biti smrtonosan - napominje fizijatar.

Bonus video: