VODITE RAČUNA O OVOME! SVAKI KAŠALJ KOJI TRAJE DUŽE OD DVE NEDELJE JE UPOZORENJE! Iza toga može da se krije OVO!

Prema zvaničnim podacima beleži se pet hiljada i dvesta novootkrivenih pacijenata od karcinoma bronhija u Srbiji

Svaka dva sata u Srbiji jedan čovek umre od raka pluća, a godišnje ovaj karcinom odnese 4.600 života.

- Karcinom pluća je ne samo u Srbiji, nego i u svetu, prvi karcinom po učestalosti umiranja među muškarcima, a kod žena je na trećem i četvrtom  mestu. Karcinom bronhija nema određene simptome zbog kojih se pacijenti mogu dovoljno rano javiti. To je jedan od retkih karcinoma kod koga je teško napraviti skrining - kaže za portal Informer. rs prim.dr Tatjana Radosavljević, specijalista za plućne bolesti i tuberkulozu.

Foto: privatna arhiva

Karcinom kod žena nepušača

Kada se pojave simptomi, uglavnom je to u kasnom stadijumu i tada je i mogućnost lečenja dosta smanjena. Ukoliko se, pak otkrije dovoljno rano, može da se operiše i to je jedno od najuspešnijih lečenja. Međutim, to takođe zavisi i od histološkog tipa tumora.

Karcinom bronhija deli se na dve velike kategorije - na takozvane sitnoćelijske i nesitnoćelijske.

- Sitnoćelijski (mikrocelularni) karcinomi operišu se u malom broju slučajeva kada su rano otkriveni. Druga grupa, takozvani nesitnoćelijski deli se na nekoliko  kategorija, a najznačajniji su takozvani planocelularni, odnosno karcinom koji nastaje od jedne grupe ćelija (koje su najčešće u plućima) i na takozvani adeno karcinom, koji nastaje primarno od žlezda koje se nalaze u plućima - navodi prim.dr Radosavljević za portal Informer. rs 

Pritom, broj adeno karcinoma je već desetak godina u porastu, naročito kod žena nepušača. Zato nas je posebno zanimalo šta bi moglo da doprinese ranom otkrivanju ove bolesti.

- Kada čovek počne da kašlje, da gubi na težini, kada mu se pojavi bol u grudima, te počne da iskašljava krv i kada se u toj fazi napravi snimak pluća, tada se već vidi velika tumorska masa - odgovara naša sagovornica.

Ukoliko se radi o pušačima, druga metoda podrazumeva da se bar jednom godišnje daju ispljuvci na citološki pregled radi otkrivanja malignih ćelija. Stalna dilema u javnosti jeste i koliko bi redovni skrining mogao da smanji mortalitet od raka pluća i uvek se postavlja pitanje zašto se pacijenti u velikom broju slučajeva kasno jave svojim lekarima.

Foto: Shutterstock

Redovan rendgen pluća

- Za razliku  od karcinoma mokraćne bešike ili kolona gde postoje vrlo uspešne metode skrininga, za karcinom bronha, još uvek se nije našao siguran način da se dokaže efikasnost skrininga. Ipak, postoje preporuke da pušači posle 35.godine, jedanput godišnje urade običan rendgen pluća (i to spreda, kao i da se napravi snimak levog profila, jer se srce nalazi sa leve strane zbog mogućih promena koje mogu ostati neotrkivene ako ih pokrije senka srca) - objašnjava prim.dr Radosavljević.

Ona dodaje da ukoliko se otkrije karcinom, pristupa se operaciji i tada su mnogo veći izgledi za izlečenje i petogodišnje preživljavanje.

- Pacijenti se, nažalost obraćaju lekaru kada se pojave neki simptomi, kao što je uporni kašalj. Međutim, postoji pravilo da svaki kašalj koji traje duže od dve nedelje zahteva da se uradi rendgen pluća. Takođe, pacijenti se javljaju lekaru i ukoliko počnu da iskašljavaju krv, kao i pušači ukoliko redovno kašlju i primete da se menja karakter kašlja, a to znači da počnu drugačije da kašlju i da mršave - upozorava prim.dr Radosavljević.

Nažalost, to su već odmakli simptomi karcinoma bronha, dok njegova ''nema faza'' nema nikakvih posebnih simptoma i traje dosta dugo.

Manje tumorske senke mogu se videti uobičajenim dijagnostičkim postupcima. Ako se ustanovi postojanje nekih okruglih senki u plućima, iza kojih može da se sakrije karcinom bronha, postoje mogućnosti za delovanje.

- Odmah se pravi skener pluća, pri čemu se posle tri meseca prati da li dolazi do uvećanja senke, odnosno rade se minimalni invazivni hirurški zahvati kada se skida senka da bi se videlo da li je u pitanju benigna ili maligna promena. Ukoliko je u pitanju maligna promena, postoji mogućnost da se uradi i veća operacija - navodi za portal Informer. rs prim. dr Radosavljević.