KAKO DA VAŠE DETE BUDE ZAŠTIĆENO OD MNOGIH BOLESTI? Dr Stanković za Informer otkriva o čemu najviše treba da vodite račun: Ovo je važno!

Više od 170 zemalja obeležava Svetsku nedelju dojenja od 1. avgusta do 7. avgusta, kako bismo se podsetili koliko je dojenje važno

Tokom prve sedmice avgusta trebalo bi da se svi podsetimo na značaj dojenja i na zajedničku odgovornost u vezi sa podrškom prirodne ishrane. Takođe, valja imati u vidu i  da samo 30 odsto odgovornosti na tom planu može da se pripiše zdravstvenom sistemu. U većini slučajeva, odgovorna je šira društvena zajednica.   

Ovo za portal Informer.rs tvrdi prim. dr Ljiljana Stanković, neonatolog i nacionalni koordinator Programa podrške dojenju porodične razmene u nezi novorođenčeta povodom obeležavanja Svetske nedelje dojenja, čiji je ovogodišnji slogan ''Informiši i podrži''. 

Foto: privatna arhiva

Dojenje je zdravo

- Mi smo zaboravili da podržavamo dojenje i mame, zaboravili smo da sada porodice nisu više velike  i da izostaje edukacija od strane šire rodbine. Zato se buduće mame najviše informišu  na internetu ili od svojih drugarica. Tu su različiti stavovi, pri čemu prave poruke sve više blede - navodi prim. dr Stanković.

Ona dodaje da kada se mama suoči sa prvom dilemom, mladi ljudi to brzo rešavaju. Primera radi, kada beba plače znači da je gladna i mama uzima dohranu.

- Onda dolazimo do ''začaranog kruga'' koji vodi do postepnog smanjivanja mleka i  obustavljanja laktacije - upozorava naša sagovornica.

Važno je napomenuti da dojenje može da se posmatra kroz aspekat zdravlja (za bebu i za majku). Drugim rečima, dojena deca su u ranom uzrastu zdravija i manje sklona infektivnim bolestima, dijarejama, uopšte digestivnim tegobama,a  manje  su sklona i alergijama.

- Kasnije ta deca imaju manju sklonost ka gojaznosti, a samim tim i kada zađu u poznije godine manju sklonost ka hipertenzijii i ostalim hroničnim bolestima - podvlači prim. dr Stanković.

 

Foto: pixabay

''Magični sat''

Dobre probiotske bakterije koje beba tokom rađanja i dojenja pokupi sa grudi majke imaju imunološku ulogu da predstavljaju mikrobiom i formiraju doživotne bakterije, koje će naseliti crevni trakt deteta i uticati na brojne mehanizme u metabolizmu.

- Zato te prve bakterije koje će naseliti naše telo, na neki način određuju našu sudbinu u zdravstvenom smislu. Zato je važno ako je moguće da se dete rodi vaginalnim putem i da se hrani putem dojke. Jako  je važno da majka što više grli dete i nosi ga u naručju i drži ga koža na kožu - podvlači pri. dr Stanković za portal Informer. rs 

Naučni dokazi svedoče da to utiče na imunitet deteta. Dokazano je da samo jedan zagrljaj golo dete na gole grudi majke kod oboje smanjuje stres, dok se kod majke luči hormon sreće (oksitocin) koji podstiče lučenje mleka. Nivo glikemije se reguliše, jer stres pokreće sve loše mehanizme. 

- To su sve čudne poruke prirode i svako odvajanje majke od deteta predstavlja protivprirodni čin. Recimo, kada se dete stavi u inkubator,  rashlađeno dete troši energiju , onda mu se da infuzija da mu se nadoknadi  glikemija, a većina toga može da se predupredi  ako se odmah nakon porođaja stavi golo dete na gole grudi majke i beba će imati normalnu  temperaturu. To zovem ''magični sat'' u kojem se dete navikava na život van materice - kaže prim. dr Stanković.

Onog trenutka  kada majka stavi dete na dojku,  osim otpuštanja mleka dolazi i do kontrakcije materice. Beba štiti majku od preteranog krvarenja i materica se brže vraća u normalu i samim tim je manja anemija i ginekološki poremećaji nakon porođaja, zaključuje naša sagovornica. 

 

   

 

  

 

 

  

 

 

 

   

 

 

 

     

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.