SKORO 900 LJUDI GODIŠNJE U SRBIJI IZVRŠI SAMOUBISTVO! Suicidu su sklonije žene, ali ga češće realizuju muškarci - Evo gde je pomoć

U Srbiji je u prethodne četiri godine broj samoubistava opao za 12 odsto, što je korak u dobrom smeru, ali je frapantna činjenica da smo u prošloj godini imali čak 12 puta više samoubistava nego ubistava, pokazuju statistički podaci. I mimo pomaka, uključivanje svih u društvu u prevenciju suicida je prioritet

U 2021. bila su 883 samoubistva i 73 ubistva u Srbiji, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), dok su godinu ranije ti brojevi bili 895, odnosno 89. U iscrpnom izveštaju Demografska statistika za 2020. RZS beleži da je trostruko više muškaraca nego žena počinilo samoubistvo (682 naspram 213), da najčešće suicid izvrše stariji od 80 godina (131), odnosno penzioneri (460), a najčešći način je vešanje (546). Najviše onih koj su sebi oduzeli život od obrazovanja ima srednju školu (412), najviše ih je u braku (379), a najveći broj samoubistava je na jugu Srbije (450). U godini 2020. avgust je bio mesec u kom je bilo najviše suicida (111), što je ujedno i jedini trocifren broj u nekom mesecu, dok je od dana u nedelji samoubistvo najčešće ponedeljkom (149).

Foto: Beta/Slobodan Miljević

Psihijatar prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", navodi za Kurir da je stopa samoubistava u našoj zemlji u stabilnom padu - za četiri godine 12,1%, a prema podacima RZS, i stopa ubistava, takođe, stabilno pada. Međutim, ističe Stašević Karličić, te dve stvari ne treba direktno porediti, tim pre što su samoubistva najčešće posledica bolesti, a ubistva delom zavise i od pravne regulative, zaprećene kazne, kriminala...

- Stopa samoubistava u odnosu na stopu ubistava je očekivano veća, ne samo u našoj zemlji nego i u svakom drugom zakonski i moralno uređenom društvu. S druge strane, živimo u društvu koje na neki način favorizuje i više ceni požrtvovanost i brigu za druge ljude nego za sebe. Dakle, kulturološki gledano - samoubistvo je na neki način "lakši čin", počev od toga da olako "žrtvujemo" sopstvene potrebe i želje, preko toga da stavljanjem sebe "na prvo mesto" u donošenju važnih životnih odluka rizikujemo da budemo viđeni kao egoisti ili samoživi, pa sve do kreiranih uverenja da zapravo ne vredimo - objašnjava Stašević Karličić i dodaje da su i ubistvo i samoubistvo zapravo izraz krajnje destruktivnih, odnosno agresivnih impulsa ka drugom, odnosno ka sebi.

Celu situaciju usložnjava i odnos prema agresiji generalno ne samo našeg društva već i šire gledano.

- To je posebno vidljivo tokom vaspitanja, u kojem se ispoljavanje agresije kod deteta često grubo sankcioniše umesto da se adekvatno usmerava. Kao da olako zaboravljamo ili nismo ni svesni da iz agresivnog nagona potiču mnoga ponašanja koja su korisna za čoveka, kao što su npr. asertivnost (samouverenost, prim. aut.), ambicija i sl. I na kraju, ne smemo da ne pomenemo da je samoubistvo zapravo najčešće odraz mentalne bolesti, neprepoznate na vreme ili neadekvatno lečene, dok su razlozi ubistva mnogo raznovrsniji - navodi Stašević Karličić.

Foto: Pixabay

Ne možemo, dodaje, reći da postoji neki određeni profil ličnosti osoba koje izvrše samoubistvo u smislu prisustva specifičnih, određenih crta ličnosti, mehanizama odbrane i slično. To su ljudi koji dolaze iz najrazličitijih slojeva društva, različitih su obrazovnih profila i ličnosti.

- Međutim, ono što znamo je da su pokušaji i realizovana samoubistva najčešće odraz već ozbiljno narušenog mentalnog zdravlja osobe. Istraživanja i kliničko iskustvo pokazuju da se samoubistvo najčešće dešava u populaciji osoba koje boluju od depresije (unipolarni ili bipolarni tip), kod osoba sa bolestima zavisnosti (alkoholizam, narkomanija), koje boluju od shizofrenije i kod osoba sa graničnim poremećajem ličnosti. Samoubistva se najčešće dešavaju zbog kontinuiranog, kumuliranog, realnog ili subjektivnog doživljaja pritiska, životnih teškoća, osećanja bezizlaza i nemogućnosti osobe da sama izađe na kraj sa ovim osećanjima - ističe Stašević Karličić i dodaje:

- Pokušajima samoubistva su sklonije žene, ali ga češće realizuju muškarci, kako zbog toga što koriste ubojitija (fatalnija) sredstva, tako i zbog činjenice da ređe potraže pomoć stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja. S druge strane, iako stopa samoubistava stabilno pada, ona istovremeno raste u populaciji starijih osoba. U staroj životnoj dobi suočavamo se s mnogim ne tako lakim zahtevima ove razvojne faze, a kako ćemo se nositi s njima zavisi od mnogih faktora. U starosti se nosimo s mnogim negativnim promenama i nizom gubitaka, počev od gubitka značajnih uloga, zdravlja i samostalnosti, osećaja kontrole nad sopstvenim životom, značajnih osoba iz života, smanjenjem socijalnih kontakata, funkcionalnosti i slično. Navedeno znatno utiče na raspoloženje, volju za životom i motivaciju, što može dovesti do najteže komplikacije depresije - samoubistva.

Foto: Shutterstock

Ali iako misle da su sami, ostavljeni od svih i da im je teško, treba da znaju da u svakom momentu, u bilo koje doba dana i noći, mogu i treba da pozovu stručnjake.

- Svi naši građani koji prolaze kroz teške životne situacije i osećaju se loše mogu da se obrate za pomoć besplatnim pozivom nacionalne linije za zaštitu mentalnog zdravlja 0800-309-309, opcija 1 - linija za prevenciju samoubistva, 24 sata sedam dana u nedelji - navodi Stašević Karličić i dodaje da je broj samoubistava počeo da pada u prethodne četiri godine upravo jer je u ovom periodu Ministarstvo zdravlja, sa Zlatiborom Lončarom na čelu, pojačalo aktivnosti na planu zaštite mentalnog zdravlja.