SRPSKA POSLA! UMESTO DA KRASE CARSKE PALATE, "BELO BLAGO" ZAVRŠAVA NA DEPOPNIJAMA! Šta reći, da nije žalosno, bilo bi...

Meštani nepristupačnih sela na Pešteri, pored brige kako da napoje stoku, imaju problem i šta uraditi sa vunom. Zimski kaputi ovcama smetaju leti, a posle šišanja već godinama se čuvaju na tavanima ili završe na smetlištu

Na Pešterskoj visoravni uzgaja se oko 40.000 ovaca. Posle sezone šišanja još oko 80 tona vune stočarima zadaje glavobolju. Kupaca skoro da i nema, a vuna se gomila na tavanima.

- Ja i sestra bavimo se i držimo stoku i šišamo. Ponekad i šišam drugima. Malo su cene i sada pa slabo zovu i neće niko da plaća šišanje jer je od 300 dinara do 400 - kaže Edina Baltić, iz sela Ursule na Pešterskoj visoravni.

Za ručno šišanje jedne ovce, kažu, potrebno je petnaestak minuta, pa je lako izračunati koliko vremena treba domaćinu za stado od 300 ili 400 ovaca.

- Vuna je 10 dinara, zamislite kako je to tužno. Mi imamo i neku vunu i od 3-4 godine. Stoji na tavanu tako-niko je neće. Ovce moraju da se ošišaju jer stvarno na ovu vrućinu one nose to runo isto kao kaput - kaže Enela Baltić Paunović, Edinina sestra bliznakinja.

Poljoprivredni Kombinat na Pešteri zapošljavao je oko 3.000 tkalja. Dragocena tekstilna sirovina nekada se izvozila čak u Englesku, a ćilimi od pešterske vune krasili su i carske odaje u Turskoj.

Foto: Pixabay

- Pre je neko dolazio. Menjali nešto za so, tamo vamo, sad neće niko. Ima četiri godine ko da se ne valja. Nekad je vuna bila na ceni i tu se pare zarađivale - kaže Želimir Paunović, Enelin muž

Iako je organska vuna u svetu sve skuplja i traženija kao sirovina u proizvodnji odeće i proizvoda za domaćinstvo, runo čuvene sjeničke ovce najčešće završava na deponiji.