DANAS SLAVIMO VELIKU GOSPOJINU! Za ovaj praznik se vezuju mnoga verovanja! Evo šta NIKAKO NE SMETE RADITI!

Pravoslavni vernici danas slave Veliku Gospojinu ili Uspenje Presvete Bogorodice

Velika Gospojina je jedan od najvećih hrišćanskih praznika i spada u red Bogorodičinih praznika.

On predstavlja uspomenu na smrt Bogorodice i prema crkvenom predanju, to je dan kad je ona predala svoj duh u ruke Spasitelja.

Ovaj praznik se slavi 28. avgusta kada se i završava post koji traje 14 dana.

Uspenje Presvete Bogorodice se praznuje još od IV veka.

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina. Prema nekim navodima i 72 godine. Nadživela je svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događaja, nastavila je njegovu misiju.

Bogorodica je sve do smrti živela u Jerusalimu obilazeći često ona mesta koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela Isusa Hrista. Najčešće je odlazila na Golgotu, u Vitlejem i na Jeleonsku goru.

Predanja kaže da se u starosti često molila Gospodu Jeleonskoj gori, na mestu njegovog vaskrsnuća, da je što pre uzme iz ovoga sveta. Jednom prilikom javio joj se arhanđel Gavrilo, i poručio joj da će za tri dana umreti.

Sa velikom radošću je primila tu vest i poželela da pre smrti još jednom vidi sve apostole Hristove. Gospod joj je ispunio tu želju i svi apostoli, nošeni anđelima i oblacima, okupili su se u domu na Sionu. Nakon susreta sa njima preminula je.

Apostoli su zatim uzeli kovčeg s njenim telom, iz kojeg su se širili mirisi, i u pratnji brojnih hrišćana odneli su ga u Getsimanski vrh. Priča otkriva da su ih od zlobnih ljudi skrivali oblaci.

Foto: Wikipedia

Trećeg dana posle njene smrti na njen grob stigao je apostol Toma kako bi celivao njeno telo.

Kada su ostali apostoli otvorili grob, našli su u njemu samo plaštanicu. Bogorodica im se javila te večeri i poručila: "Radujte se, ja ću biti s vama zauvek".

Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine (Velike i Male Gospojine) - "periodu prelaza" - važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.

Vreme između dve Gospojine, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje plodova i lekovitih trava. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, krlju (ricinus), hajdučku travu, papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak… Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe, ostavljaju se i "međudnevička jaja" od živine kao najbolja za jelo i rasplod.

Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Isto tako danas nije dobro išta raditi rukama, naročito poslove sa iglama, ili uopšte započinjati nov posao.

Srbi veoma poštuju Bogorodicu, pa širom zemlje mnoge porodice slave današnji praznik kao svoju krsnu slavu. I veliki broj crkava i manastira SPC slavi Veliku Gospojinu kao svoju slavu.

Bonus video: