Naš cilj je da zaboravimo na sve i probamo ove vrste vina...

Posetioci Sajma vina u Beogradu mogu ovih dana osim o vinima iz celog sveta da nauče i o autohtonim srpskim sortama grožđa ali i da vide predmete koje su srpski vinari i vinogradari nekada koristili.

O autohotnim sortama grožđa posetioci mogu da saznaju od somelijara iz Vikend škole vina Marije Bojović.

- Ja na štandu grašca i prokupca predstavljam ove dve stare srpske sorte ljudima koji ih još nisu upoznali ili žele da više saznaju o njima. Naš cilj je da te davno zaboravljene a najstarije sorte predstavimo pre svega našoj publici ali i inostranim gostima kojih ima ovih dana veoma mnogo -  kaže Marija.

Tako su juče na štandu ugostili nekoliko vrsnih novinara i somelijera iz Evrope, koji su, kako kaže, uglavnom bili upoznati sa nasim starim sortama.

- Najviše zato jer prokupac ima svoj svetski dan, 14.oktobar i u susret tom danu pozivam sve koji su raspoloženi da dođu na štand u hali 1a i probaju najbolje prokupce i grašce iz Srbije - kaže sagovornica Tanjuga.

Dodaje da organizuje i Vikend školu vina gde ljubitelji ovog pića mogu da nauče kako se vino konzumira, kako ga kupiti i odabrati, čuvati ali i poslužiti.

Prema njenim rečima štand najviše posećuju vinski poznavaoci i ljudi koji znaju šta je grašac.

"On je poznatiji kao italijanski rizling mada se mi trudimo da koristimo stari arhaični naziv grašac i želimo da osvestimo ljude da je to sorta na koju možemo da budemo ponosni", ističe Marija Bojović.

Navodi da je značaj očuvanja naših autohtonih sorti u tome što ih je veoma malo, jer su u vreme socijalizma veliki kombinati mešali sorte i pravili masovnu produkciju, gde se zapravo nije znalo koja je sorta vina u pitanju.

Naglašava da sve poznate svetske vinske regije stavljaju akcenat na svoje, domaće sorte te bi i Srbija trebalo tako da se ponaša.

" Svuda postoji šardone i sovinjon, ali najbolje što možete popiti u Srbiji su definitivno prokupac i grašac", kaže ona.

Navodi i da je grašac sorta koja se u Srbiji najviše gaji a posebno na području Fruške gore, koja ima potencijal da bude regija koja je i vinski i turistički zanimljiva za posetioce.

Kada je reč o starim predmetima na Sajmu vina oni se mogu videti u hali 4. Beogradskog sajma, gde su ih izložili Etnografski muzej i Muzej vinarstva i vinogradarstva Aleksandrovac.

Iako stari uklopili su se u moderno dizajnirano okruženje i svojom posebnošću skreću pažnju svih koje posao dovede u u ovu halu.

Posetioci mogu da vide klipnu pumpu za pretakanje vina, koja je u funkciji bila početkom 20. veka i služila za pretakanje vina iz suda u sud.

Takođe i drvenu presu za grožđe sa početka 20. veka kojom su se bobice mehanički pritiskale kako bi se iz njih izvukla tečnost, te vek mlađe krble korišćene za transport grožđa a u zimskim mesecima u njih se stavljala mešina od koze i tako transportovalo vino.

Izložene su i muljače za grožđe, koje odvajaju šepuriku od bobica, te vinogradarsko-vinarska prskalica, stare posude iz kojih se vino pilo, kao što su bokali i čuture, kondir, zatim pletene drvene korpe za nošenje grožđa, mali kosir za rezanje loze iz Brestovika.