Planeta
ZELENSKOM ''POTONULE LAĐE'' Nije očekivao ovoliko malu podršku za Ukrajinu, evo koja zemlja ga je najviše razočarala
124. 11. 2024. u 21:16
224. 11. 2024. u 21:16
Posetioci Sajma vina u Beogradu mogu ovih dana osim o vinima iz celog sveta da nauče i o autohtonim srpskim sortama grožđa ali i da vide predmete koje su srpski vinari i vinogradari nekada koristili.
O autohotnim sortama grožđa posetioci mogu da saznaju od somelijara iz Vikend škole vina Marije Bojović.
- Ja na štandu grašca i prokupca predstavljam ove dve stare srpske sorte ljudima koji ih još nisu upoznali ili žele da više saznaju o njima. Naš cilj je da te davno zaboravljene a najstarije sorte predstavimo pre svega našoj publici ali i inostranim gostima kojih ima ovih dana veoma mnogo - kaže Marija.
Tako su juče na štandu ugostili nekoliko vrsnih novinara i somelijera iz Evrope, koji su, kako kaže, uglavnom bili upoznati sa nasim starim sortama.
Dodaje da organizuje i Vikend školu vina gde ljubitelji ovog pića mogu da nauče kako se vino konzumira, kako ga kupiti i odabrati, čuvati ali i poslužiti.
Prema njenim rečima štand najviše posećuju vinski poznavaoci i ljudi koji znaju šta je grašac.
"On je poznatiji kao italijanski rizling mada se mi trudimo da koristimo stari arhaični naziv grašac i želimo da osvestimo ljude da je to sorta na koju možemo da budemo ponosni", ističe Marija Bojović.
Navodi da je značaj očuvanja naših autohtonih sorti u tome što ih je veoma malo, jer su u vreme socijalizma veliki kombinati mešali sorte i pravili masovnu produkciju, gde se zapravo nije znalo koja je sorta vina u pitanju.
Naglašava da sve poznate svetske vinske regije stavljaju akcenat na svoje, domaće sorte te bi i Srbija trebalo tako da se ponaša.
" Svuda postoji šardone i sovinjon, ali najbolje što možete popiti u Srbiji su definitivno prokupac i grašac", kaže ona.
Navodi i da je grašac sorta koja se u Srbiji najviše gaji a posebno na području Fruške gore, koja ima potencijal da bude regija koja je i vinski i turistički zanimljiva za posetioce.
Kada je reč o starim predmetima na Sajmu vina oni se mogu videti u hali 4. Beogradskog sajma, gde su ih izložili Etnografski muzej i Muzej vinarstva i vinogradarstva Aleksandrovac.
Iako stari uklopili su se u moderno dizajnirano okruženje i svojom posebnošću skreću pažnju svih koje posao dovede u u ovu halu.
Posetioci mogu da vide klipnu pumpu za pretakanje vina, koja je u funkciji bila početkom 20. veka i služila za pretakanje vina iz suda u sud.
Takođe i drvenu presu za grožđe sa početka 20. veka kojom su se bobice mehanički pritiskale kako bi se iz njih izvukla tečnost, te vek mlađe krble korišćene za transport grožđa a u zimskim mesecima u njih se stavljala mešina od koze i tako transportovalo vino.
Izložene su i muljače za grožđe, koje odvajaju šepuriku od bobica, te vinogradarsko-vinarska prskalica, stare posude iz kojih se vino pilo, kao što su bokali i čuture, kondir, zatim pletene drvene korpe za nošenje grožđa, mali kosir za rezanje loze iz Brestovika.
Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Planeta
PREKO 200 CILJEVA U RUSIJI NA METI ZAPADNIH RAKETA: "Prva na udaru biće ova oblast, tamo ima 4 aerodroma!"
124. 11. 2024. u 20:41
224. 11. 2024. u 20:41
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.