NAJVEĆE POVEĆANJE MINIMALNE ZARADE DO SADA! Evo koliko je to novca! Mali: Država preuzela ukupan trošak povećanja

Minimalna cena rada od sledeće godine biće 230 dinara po satu, a minimalna zarada 40.020 dinara, odlučeno je na sednici Socijalno-ekonomskog saveta Mali za RTS: Najveće povećanje minimalne zarade do sada, reagovaćemo ako bude potrebno

Ministar finansija Siniša Mali je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je uvek teško napraviti balans između interesa poslodavaca i sindikata, te da je država na sebe preuzela ukupan trošak povećanja minimalne zarade sa 35.000 na 40.020 dinara.

Procenat povećanja je 14,3 odsto, a ministar ističe da je reč o procentualno najvećem povećanju ikada.

- Godine 2012. minimalna zarada je bila 15.700 dinara, sa ovim povećanjem prvi put prelazimo 40.000 dinara. To je dva i po puta veće povećanje za period od samo 10 godina - rekao je Mali.

Napominje da je povećanje donelo ukupan trošak za privredu, uključujući i državu, 41 milijardu dinara, a da bi poslodavce to koštalo 350 miliona evra.

- Imali smo poslodavce koji su rekli u uslovima krize mi nemamo prostor da povećamo i plate, onda smo mi kao država rekli - mi ćemo da preuzmemo celokupan teret. Ni na koji način ne želimo da dovedemo poslodavce da kažu - zbog povećanja minimalne zarade, mi ćemo da otpuštamo ljude - rekao je Mali.

Foto: prinstcreen RTS

Dodao je da se od 1. januara 2023. godine povećava neoporezivi deo dohotka sa 19.300 dinara na 21.712 dinara, kao i da se za 1 posto umanjuju doprinosi za PIO fond na teret poslodavca.

- Na takav način u potpunosti preuzimamo teret na sebe, odnosno olakšavamo poslodavcima - rekao je Mali. 

Kod ovog pitanja, dodaje, važna su dva faktora.

- S jedne strane, hoćemo da povećamo i očuvamo životni standard građana Srbije, to je deo paketa, jer nas od 1. januara čeka povećanje plata u javnom sektoru od 12,5 odsto. Takođe, idemo sa ogromnim povećanjem penzija - od 1. novembra će biti uvećane penzije za 9 posto, od 1. januara dodatnih 12,2 posto povećanja, ukupno 20,2 posto povećanja penzija - rekao je Mali.

S druge strane je, dodaje, to što svaki šok na strani poslodavca može da izazove otpuštanja i povećanje broja nezaposlenih. Napomenuo je da je, prema poslednjim podacima, stopa nezaposlenosti u Srbiji 8,9 odsto i da je reč o, kako kaže, istorijski najnižoj stopi.

Minimalna zarada nije socijalna kategorija

Na primedbe sindikata da minimalnoj zaradi nedostaje još 10.000 dinara da bi mogla da parira potrošačkoj korpi, ministar odgovara da su to različite stvari, te da je minimalna zarada ekonomska a ne socijalna kategorija.

- Minimalna zarada je tu da obezbedi da ukoliko poslodavac uđe u poslovne probleme, da ima obavezu do maksimalnog roka od šest meseci da svojim zaposlenima isplaćuje minimalnu zaradu - rekao je Mali.

Foto: printscreen

Podsetio je na mere koje država preduzima u vremenima krize.

- I dalje imamo kontrolisanu cenu osnovnih životnih namirnica, goriva, i dalje imamo najjeftiniju cenu struje u Evropi, osim Gruzije, ako se ne varam. Na različite načine štitimo standard i interese građana - rekao je Mali i dodao da je povećanje minimalne zarade veće od inflacije.

Minimalna cena rada, objašnjava, zavisi od faktora kao što su rast BDP-a, stepen inflacije, broj zaposlenih...

- Cilj je da povećamo minimalnu zaradu, time povećavamo i prosečne plate - rekao je Mali i dodao da je krajnji cilj da sledeće godine prosečna zarada bude 710 evra i da se ide ka ostvarivanju plana da 2025. prosečna zarada bude 1.000 evra.

Za dalji razgovor sa sindikatima je, kaže, otvoren.

- Čeka nas teška zima, teška naredna godina, samo ako smo jedinstveni možemo sve ovo da prebrodimo. Ukoliko se situacija pogorša, da, reagovaćemo - rekao je Mali.

Kredit iz Emirata neće uvećati javni dug

Upitan da li će milijardu evra kredita koje Srbija uzima od Ujedinjenih Arapskih Emirata povećati javni dug, ministar je rekao da neće.

- Mi uzimamo kredit od Emirata po kamatnoj stopi od 3 odsto, ukoliko bismo danas izašli na tržište kapitala, to bi bilo od 7 do 7,5 odsto - rekao je Mali.

Na ovaj način se, kaže, štedi novac, jer će se ovaj, jeftiniji kredit, koristiti za refinansiranje starih, skupljih kredita koji u januaru dolaze na naplatu.

Govoreći o visini javnog duga, koji je u ovom trenutku 30 milijardi evra, ministar objašnjava da se udeo javnog duga mora gledati u odnosu na jačinu ekonomije.

- U Nemačkoj je 2.475 milijardi evra javni dug, to je 80 puta više, a jel bi neko rekao da je Nemačka slaba? Ne - kaže Mali.