TAMO GDE NJIMA NIJE DOBRO, NIJE NI LJUDIMA! U Srbiji više od 120 vrsta ptica na crvenoj listi

Nedavno objavljen Izveštaj „Stanje ptica u svetu 2022" pokazuje da je svaka osma vrsta u velikom riziku od nestanka. Kako bi se ukazalo na značaj očuvanja ptica, već tri decenije u 35 zemalja organizuje se Evropski vikend posmatranja ptica početkom oktobra, u vreme kada milioni selica napuštaju Evropu

Na prostoru Srbije gnezdi se čak dve trećine ptica koje naseljavaju Evropu. Ljubitelji ptica posmatrali su ih na 27 lokacija, u rezervatima i parkovima prirode poput Zasavice, Velikog blata, Carske bare, piše RTS.

U Srbiji su 123 vrste ptica na crvenoj listi kao kritično ugrožene. U Carskoj bari je 259 različitih vrsta ptica u šumama, na livadama i močvarama.

- U Vojvodini i pesticidi utiču na ptice i trovanje. Vrlo dobar primer rešavanja glodara, a da ne bude otrov - jeste postavljanje drvenih stubova u obliku slova T gde će ptice grabljivice, sove vetruške, mišari stajati i razgledati svoj plen, i zatim ga hvatati - objašnjava Jasna Jovanov iz „Rezervata prirode" u Zrenjaninu.

Foto: Wolfgang Schweighofer Bearb

U svetu opada populacija gotovo 50 odsto svih vrsta ptica.

- Ptice su nam izuzetno važni indikatori sredine u kojoj živimo. Ne možemo ptice posmatrati samo kao resurs koji treba iskoristiti. One su potpuno nezamenljiv deo prirode i prirodne ravnoteže koja nam je potrebna. Tamo gde pticama nije dobro, nije dobro ni ljudima - kaže ornitolog Milan Ružić, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

A da ptice mogu da se spasu pokazuje primer beloglavog supa, čija je kolonija u kanjonu Uvca, uz malo više truda narasla na 500 jedinki.

Ornitolozi danonoćno prate orlove krstaše kojih je danas 10, a pre šest godina bilo je poznato samo jedno gnezdo orla koji krasi grb Srbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.