SRBIJO, POMOZI MAJCI HRABROSTI IZ VELIKE KRSNE! Marija sa šestoro dece živi bez struje, vode, kupatila... (VIDEO/FOTO)

Marija Živančević (35) i njena deca Aleksandar (17), Nikola (15), Nemanja (13), Magdalena (5), Mihajlo (2) i beba Mladen od dva meseca čekaju zimu bez ikakvih uslova za život. Marijin muž Radovan (61) umro početkom godine kada je ona bila u drugom mesecu trudnoće

Samohrana majka Marija Živančević (35) iz Velike Krsne kod Mladenovca sa šestoro dece, pet sinova i jednom ćerkom, čekaju zimu na ivici gladi, u bedi i nemaštini.

Najmlađi Mladen ima svega dva meseca, Mihajlo dve godine, Magdalena pet godina, Nemanja 13, Nikola 15, a najstariji Aleksandar 17 godina.

U nedovršenoj kući, bez struje, vode i kupatila, spavaju sklupčani svi u samo četiri stara kreveta. Dvomesečna beba ima krevetac, dok mlađa deca spavaju s majkom. U drugoj sobi su stariji sinovi.

Lavovska borba

Njihov život je i do pre osam meseci bio težak, ali je tada počeo pakao za Mariju. Suprug joj je iznenada preminuo od srca.

- Ode moj Radovan iznenada. Srčka ga strefila pre osam meseci u 61. godini - kaže Marija pokazujući nam umrlice na uličnoj banderi.

Foto: Informer

- Nije dočekao da vidi najmlađeg sina. Umro je dok sam bila u drugom mesecu trudnoće sa Mladenom - dodaje.

Od smrti supruga ova majka hrabrost se kao lavica bori da svaki dan deci obezbedi parče hleba.

- Grejemo se na drva, imamo smederevac.. Svaki drugi dan najstariji sin nam obezbedi drva za dva dana i tako ukrug. Dovlači iz šume. Žao mi ga je. Ćuti i radi, a i dobar je đak. Uči zanat za auto-električara - objašnjava Marija dok nas uvodi u nedovršenu kuću.

S vrata se u hodniku vidi šporet na drva, levo i desno su dve sobe.

- U jednoj sobi spavam s najmlađom decom i Mladenom u krevecu. Greje šporet koliko može obe sobe, za sada nije hladno, ali ide zima, ne znam kako ćemo - priča Marija.

Foto: Informer

Kako kaže, hranu spremi samo za dan, jer nema frižider, ali vrlo često je to samo parče hleba i nešto uz njega.

- Radila sam dok sam mogla, ali zbog dece sada ne mogu da radim. Ne smem da ih ostavim same. Kopala sam u tuđim njivama, čistila tuđe kuće i snalazila se. Ni slutila nisam da ću pasti na ruke svom detetu koje ima samo 17 godina. On uči školu i brine o svima nama. Zaradi koji dinar i donese kući... Ne ode da sebi da kupi nešto, nego sve svojoj braći i sestri. Pomoć od Centra za socijalni rad ne dobijam jer treba da obnovim dokumente, ali i oni me teraju iz ove kuće u kojoj smo živeli 15 godina i prete da će mi oduzeti decu. Bili smo jedno vreme u Šapcu kod prijatelja, ali deca hoće ovde da žive gde su odrasli - objašnjava nam Marija boreći se da ne zaplače dok u rukama uljuljkuje bebu.

Foto: Informer

Dug za struju

Prema njenim rečima, komšije im pomažu koliko mogu.

- Donesu mi malo mleka za decu jer nemam odakle da im kupim. Međutim, retko ko i od komšija može da pomogne, ali im mi i ne tražimo. Ipak, zaboli kad čujem da pojedini kažu: "Što je rađala toliku decu kad ne može da ih izdržava?" Evo reći ću da volim decu, a moju obožavam. Ona su moj dar od Boga. Boriću se kako znam i umem da ih izvedem na pravi put. Ne dam ih nikome. Mi našu muku delimo, i izdržaćemo kako znamo i umemo - priča Marija.

Foto: Informer

Požalila se da ima dana kada joj je baš teško i da je cela situacija slomi i onda zaplače.

- Vide me deca, sklanjam pogled da ne vide suze. Nekad budem ljuta, pa viknem, ali desi se da se svi zagrlimo i zajedno plačemo, tešimo jedni druge da će biti bolje - priča Marija boreći se da ne zaplače.

U nedovršenoj kući struja je isključena odavno, osnovni dug je 150.000 dinara, ali Marija kaže da na to ima i ko zna koliko kamate.

- Imamo bunar, ali s tom vodom perem veš, a za piće uzimamo od komšija. Ma ništa to ne bi bio toliki problem da imamo samo struju. Deca uče uz sveću, ne mogu hranu da spremim za više dana jer nemamo frižider - kaže ona.

Bonus video: