"MOJ KOKI NE BI BIO ŽIV DA NIJE DOBIO TUĐU JETRU!" Ispovest majke dečaka koji je morao na transplataciju organa - Bez donora njegov život bi se ugasio

Da jedna porodica tog 1. novembra 2018. godine u Italiji nije pristala da donira organ svog rođaka, moj Konstantin sada ne bi bio živ, a ne bih ni ja! Ovako u razgovoru za Informer priča Jelena Dimitrijević, mama malog Kokija, kojem je sa samo godinu i po dana obavljena transplantacija jetre

Dečak je od rođenja imao zdravstvenih problema. Rođen je sa nedovoljno razvijenim žučnim putevima, što je otežavalo rad jetre.

- Od rođenja je dane provodio na lekarskim pregledima i po bolnicama. Jedini spas za njega bila je transplantacija organa - kaže mama Jelena.

Šansa za život

Zahvaljujući humanim ljudima, pronađen je odgovarajući organ i zakazana transplantacija u Italiji.

- Konstantin je pre četiri godine, tek 30 meseci od rođenja, operisan u bolnici u Bergamu o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Moj sin je rođen sa nedovoljno razvijenim žučnim putevima, što je s vremenom dovelo do ciroze jetre. Godinu dana smo proveli u Institutu za majku i dete i tu je počela borba za njegov život. Imao je samo godinu i po dana. Bilo je mnogo komplikacija jer jetra nije funkcionisala, rezultati su mu bili jezivi. Toliko loši da sam mislila da ću ga izgubiti. Jedina nada za njegovo izlečenje bila je transplantacija. Na sreću, uz pomoć države, 2018. godine otišli smo u bolnicu u Bergamu, zato što se samo tamo rade intervencije tako maloj deci. Pojavio se donor i sve analize su pokazale podudarnost. Transplantacija je uspešno urađena i tog 1. novembra mi smo uspeli, svi zajedno - drhtavim glasom priča Jelena i nastavlja:

- Zahvaljujući dobroj volji porodice koja je izgubila nekog svog i njenog "da", moj sin je danas sa nama i uživa sa mlađom sestrom Kalinom. Konstantin danas ide u predškolsko, jedno je sasvim normalno i zdravo dete, rame uz rame sa svojim vršnjacima. I niko ne može ni da pretpostavi šta je sve preživeo, dok ne podigne majicu i ne ugleda ožiljak. Kako nam je bilo, to znamo samo mi. Ali isto tako znamo da bi se bez donora njegov život ugasio. A onda i život svih nas!

Ovo je samo jedan u nizu slučajeva koji pokazuje koliko doniranje organa može da spase ljudskih života. Stručnjaci ukazuju na to da u našoj zemlji nema dovoljno donora i da nemamo razvijenu svest o donorstvu organa. Na to ukazuju i najnoviji podaci Ministarstva zdravlja, prema kojima na transplantaciju organa čeka više od 2.000 ljudi. Na novi bubreg čeka više od 800 pacijenata, jetri se nada preko 60 ljudi, srce čeka oko 50 osoba, a pluća više od 70 pacijenata. Više od 900 obolelih čeka i na novu rožnjaču i koštanu srž.

Apel društvu

Načelnica odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu u Klinici za kardiohirurgiju dr Emilija Nestorović kaže da nam mali broj donora ukazuje na to da kao društvo nismo dovoljno ozbiljno shvatili ovaj problem.

- Do perioda pandemije koronavirusa broj transplantacija išao je uzlaznom putanjom. Oko deset transplantacija srca rađeno je godišnje u našem centru. Ali od 2019. dolazi do zastoja. Poslednja transplantacija srca je urađena oktobra 2021. godine. To ne smemo da dozvolimo. Moramo da podignemo svest, moramo da se edukujemo kao društvo - kaže dr Nestorović i dodaje:

- Zbog jednog "ne" 5. juna u Kliničkom centru Srbije preminuo je mladić od samo 25 godina. Bavio se fudbalom, a poslednju utakmicu odigrao je 5. juna. Dok se njegova porodica molila za čudo, porodica neke druge osobe - u jednako teškom času, ali bez nade za preživljavanje - nije dala saglasnost za presađivanje organa. Lekari nisu dobili srce moždano mrtve osobe i nisu spasli mladića obolelog srca. Toga dana umrlo je dvoje. Jedno je moglo biti spaseno!

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.