Brnabić: Iskorak Srbije u razvoj biotehnologije

Premijerka Ana Brnabić otvorila je prvu Međunarodnu konferenciju "Budućnost biotehnologije" u Beogradu, u organizaciji Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF), i poručila da je naša zemlja danas iskoračila u jedno plodno i dugo putovanje

Otvaranje dvodnevne konferencije, koja se organizuje uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), prisustvuje predsednik WEF-a Borge Brende.

Brnabićeva je rekla da prisustvuju predstavnici 20 zemalja i podsetila da je Vlada Srbije osnovala zajedno sa WEF Centar za četvrtu industrijsku revoluciju.

- Hvala vam što ste došli nadam se da je ovo početak dugog i plodnog putovanja - rekla je premijerka i dodala da je cilj da Srbija bude prepoznata u razvoju biotehnogije, biomedicine i bioinformatike u Evropi.

Srbija je puno uradila u poslednjih šest ili sedam godina i promenila sebe, naglasila je premijerka.

Poručila je da je cilj da budemo ekonomija koja je zasnovana na inovacijama i novim tehnologijama.

Foto: Tanjug

Biotehnologija je ključna za unapređenje rešenja u oblastima kao što su medicina, poljoprivreda i prehrambena industrija, saopšteno je ranije iz Vlade Srbije uz ocenu da su rastuće investicije i tehnološki napredak ubrzali razvoj i mogućnosti primene biotehnologije, koja će imati još veći značaj na oblikovanje budućnosti.

Navedeno je, takođe, da konferencija "Budućnost biotehnologije" teži da postane mesto redovnog godišnjeg okupljanja nove biotehnološke zajednice u našoj zemlji i da će ona pozicionirati Srbiju kao zemlju novih tehnologija, znanja i inovacija.

Na skupu će biti predstavljena dostignuća iz oblasti genetike i biotehnologije, kao i Centar za četvrtu industrijsku revoluciju koji su u martu ove godine, u okviru Kancelarije za IT i eUpravu, osnovali vlada i WEF.

Osim o biotehnologiji, na skupu će se razgovarati i o temama iz oblasti bioinformatike, bioinženjeringa, upotrebe podataka u razvoju zdravstvene zaštite i biotehnoloskom razvoju, kao i podsticanju javnih politika i naučnih dostignuća i mogućnosti njihove primene, posebno u oblasti medicine i zdravstva.

Foto: Tanjug

Direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju Jelena Bojović je ranije za Tanjug rekla da će predstavnici više od 20 zemalja predstaviti svoj rad i uspehe na polju biotehniologije.

- Ovo je i prilika da se Srbija i Beograd pozicioniraju kao mesto buduće komunikacije i saradnje svih tih zemalja i mesto na kome ćemo predstaviti i rad našeg Centra za četvrtu industrijsku revoluciju - rekla je ona.

Prema njenim rečima, na konferenciji će pre svega biti reči o upotrebi podataka u sistemu zdravstva i farmacije u razvoju biotehnologije.

- Biće reči o novim otkrićima vezanim za genetsko inženjerstvo a skup će biti i prilika da od privrede čujemo šta su nove tehnologije koje oni sada koriste, kako se razvija sektor farmacije i kako se uopšte razvija zdravstvo u tim zemljama - rekla je Bojović.

Najavljen je i veliki broj predavača iz oblasti genetike i biotehnologije, a jedan od najistaknutijih je kako ističe sagovornica Tanjuga, profesor sa Harvarda i osnivač sintetske biologije i genetskog inženjerstva DŽordž Čurč.

Foto: Tanjug

Na konferenciji će biti potpisan sporazum o saradnji između kompanije Roš i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Srbije.

Centar za četvrtu industrijsku revoluciju osnovan je sporazumom Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma i bavi se biotehnologijom, bioinženjeringom i upotrebom veštačke inteligencije u zdravstvu.

- Centar je platforma gde se uspostavlja dijalog između privatnog i javnog sektora i naučne zajednice. To je platforma komunikacije između ova tri sektora, koja omogućava da zajedno dizajniramo budućnost biotehnologije u Srbiji - rekla je Bojović.

Kada je reč o upotrebi, kao primer je navela primenu veštačke inteligencije (AI) u medicini.

- Kada govorimo o medicini i upotrebi AI, radi se o korišćenju super-kompjutera i velike količine podataka pre svega onih od značaja za odlučivanje u zdravstvenom šistemu - rekla je Bojović.

Dodala je da je za razliku od kompjutera, čoveku veoma teško da obradi veliku količinu laboratorijskih podataka i da dobije jasnu sliku da li se nešto promenilo u zdravstvenom stanju nekog pacijenta u poslednjih 10 godina.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.