DECO, ŠTA JE VAMA!? SVE VIŠE STUDENATA "POTEŽE" ZA OVIM LEKOVIMA, A RAZLOG... Nekad se zbog "cuge" dizala uzbuna, SADA SMO U EVROPSKOM VRHU ZBOG NOVE NAVIKE

Istraživanja pokazuju i da starije žene prednjače u korišćenju anksiolitika zbog povećanog traumatizma, povreda i preloma

Srbija se nalazi u evropskom vrhu po potrošnji anksiolitika, a pandemija virusa korona dovela je do dodatnog povećanja upotrebe lekova za smirenje. Istraživanje profesora dr Janka Samardžića, specijaliste kliničke farmakologije i supspecijaliste za bolesti zavisnosti na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pokazuje da je potrošnja pojedinih lekova za smirenje porasla čak za četvrtinu u odnosu na 2019. godinu, dok je potrošnja antidepresiva povećana do deset odsto.

U razgovoru dr Samardžić ističe da, zajedno sa svojim timom, već desetak godina sprovodi monitoring upotrebe psihijatrijskih lekova u Srbiji, sa fokusom na anksiolitike i antidepresive.

Rezultati tog monitoringa govore da naša zemlja, kao i druge države u okruženju, ima jednu specifičnu situaciju – vrlo veliku potrošnju anksiolitika (benzodiazepina) i još uvek relativno nisku potrošnju antidepresiva, pre svega onih iz grupe serotoninskih antidepresiva. To govore i rezultati njihove poslednje analize, koji svedoče da je pandemija kovida 19 dovela do dodatnog povećanja primene anksiolitika, dok je potrošnja antidepresiva blago povećana.

Analiza objavljena u magazinu „Lanset” prošle godine, koja se bavila upotrebom psihotropnih lekova u 65 zemalja sveta, navodi da se Srbija (uz Hrvatsku) nalazi u svetskom vrhu po upotrebi benzodiazepina. Autori one analize konstatuju da, iako se socioekonomska nestabilnost obično uzima kao objašnjenje velike upotrebe benzodiazepina na Balkanu, politička i ekonomska previranja ne mogu biti jedino objašnjenje, posebno ako se pogledaju države poput Jordana i Egipta, koje nemaju raširenu upotrebu ovih lekova, iako su veoma političke nestabilne.

Na pitanje kako tumači činjenicu da se Srbija nalazi u vrhu svetske liste po upotrebi lekova za smirenje, dr Samardžić kaže da se prilikom analize ovih rezultata, mora uzeti u obzir više faktora.

– Socioekonomski parametri utiču na mentalno zdravlje i primenu anksiolitika, međutim, propisivačka praksa od strane lekara i nedovoljna kontrola prilikom izdavanja lekova od strane farmaceuta takođe ima uticaja. Konačno, mislim da se kod nas previše olako propisuju i koriste lekovi za smirenje, dok se antidepresivi teže prihvataju od strane pacijenata, zbog stigmatizacije, iako su upravo antidepresivi lekovi izbora u dugoročnoj terapiji anksioznog poremećaja – objašnjava doktor.

Da li lekove za smirenje više koriste žene ili muškarci, mlađi ili stariji?

– Sva relevantna istraživanja, uključujući i naše, ukazuju na povećanu primenu ovih lekova kod osoba ženskog pola – čak dvostruko veći broj žena koristi lekove za smirenje u odnosu na muškarce. Takođe, anksiolitici se češće koriste u starijoj životnoj dobi, iako se ne preporučuju kod starijih pacijenata zbog povećanog traumatizma, povreda i preloma. Naime, glavna neželjena dejstva anksiolitika su preterana sedacija, konfuznost, oslabljena koordinacija i razvoj zavisnosti i tolerancije već nakon nekoliko nedelja primene. S druge strane, antidepresivi takođe imaju svoje neželjene efekte, ali prilično manji rizik od stvaranja zavisnosti i mogu se koristiti u dužem vremenskom periodu, naravno pod kontrolom lekara. Poslednjih godina, povećava se broj mladih osoba koje uzimaju lekove za smirenje – čak 15 odsto studenata u našem istraživanju koristi anksiolitike, što je svakako zabrinjavajući podatak – primećuje dr Samardžić.

Foto: Shutterstock

Ako se ima na umu da se svi psihijatrijski lekovi dobijaju na recept, čime se tumači ovako visoka upotreba psihoaktivnih lekova?

– Tačno je da se ovi lekovi izdaju na recept, ali imamo problem propisivačke prakse kod lekara, nekad i pod pritiskom pacijenata. Zbog toga smo nedavno publikovali priručnik za odgovornu primenu anksiolitika u zaštiti mentalnog zdravlja, koji je namenjen svim lekarima i verujem da ćemo rezultate njegove primene imati u narednom periodu. S druge strane, svesni smo problema izdavanja ovih lekova u apotekama bez lekarskog recepta i zato nam je potrebna mnogo stroža kontrola – kaže dr Samardžić.

Na pitanje šta govori uporedna evropska analiza Srbije i ostalih zemalja kada je u pitanju upotreba anksiolitika i antidepresiva dodaje da Srbija ima okvirno dva i po puta veću potrošnju anksiolitika u odnosu na zemlje Evropske unije, dok je potrošnja antidepresiva dvostruko manja...

– Kao što sam napomenuo, slične analize se mogu videti i u zemljama regiona. Rezultati potrošnje ovih lekova indirektno ukazuju na stanje mentalnog zdravlja nacije. Zbog toga, mislim da je potrebno da se svi u narednom periodu više fokusiramo na mentalnu higijenu, jer je ona bila posebno zapostavljena tokom pandemije. Lekove treba uzimati kritički i odgovorno, isključivo pod kontrolom lekara, i nikad ne zaboraviti da svaki lek ima svoje željene i neželjene efekte – zaključuje dr Janko Samardžić.

Bonus video: