Inovacijama do uspešne proizvodnje šećerne repe u Srbiji! Orgnizovan seminar u Novom Sadu

Kompanija Sunoko, najveći proizvođač šećera u Srbiji, koja posluje u sastavu MK Group, organizovala je Seminar o proizvodnji šećerne repe u hotelu Sheraton, u Novom Sadu. Predavanja su na seminaru održali eminentni stručnjaci u oblasti zaštite šećerne repe i mineralne ishrane. Pored aktuelnih tema, organizovana je i panel diskusija sa temom “Inovacije u proizvodnji šećerne repe”, u kojoj su učestvovali eksperti u primeni inovativnih tehnologija u ratarskoj proizvodnji, koji su učesnicima seminara podeliti svoja iskustva. Bilo je reči o prednosti i uštedama kroz primenu koncepta precizne poljoprivrede, posebno varijabilnog đubrenja, primeni snimaka iz dronova, tehnologiji primene tečnih azotnih đubriva i sl. U prethodnom periodu su upravo neki od panelista po prvi put primenjivali novi pristup u zaštiti na osnovu Sunokovih preporuka i ostvarili izuzetne rezultate

„Podrška države proizvođačima šećerne repe od 35.000 dinara po hektaru je došla u pravo vreme za 2023. godinu jer je rezultirala povećanom zainteresovanošću poljoprivrednih proizvođača za setvu jedne od strateških kultura, koja nam obezbeđuje samodovoljnost u proizvodnji šećera. Svedoci smo da se u svetu, naročito ove godine, mnogo toga promenilo, da je snabdevanje i trgovina svim robama, pa i hranom postala neizvesna, zbog čega se obezbeđenje proizvodnje osnovnih životnih namirnica postavlja kao imperativ. Ulaganja u istraživanja i razvoj kompanije Sunoko su doprinela da se i u ovoj godini sa ekstremno sušnim letom u kojoj su prinosi drugih useva poput soje i kukuruza značajno podbacili, ostvari prinos šećera na nivou petogodišnjeg proseka“, rekao je na seminaru Slobodan Košutić, direktor kompanije Sunoko.

Foto: Live production

„Država daje podršku preko šećerana za najviše 500ha po proizvođaču, pri čemu površine pod šećernom repom moraju biti prijavljene u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje registracija gazdinstava, kao i da ne predstavljaju povezana lica. Podršku ostvaruju proizvođaci za ostvareni prinos od najmanje 50 tona po hektaru plative šećerne repe. Sredstva su ograničena i u slučaju prekoračenja predviđenog budžeta pravo prvenstva se ostvaruje redosledom potpisivanja ugovora sa šećeranom”, naveo je Košutić.

Pravo na podršku ostvaruju proizvođači sa aktivnim RPG-om u iznosu od 35.000 dinara po hektaru prijavljene i zasejane šećerne repe. Direktor Istraživačko-razvojnog centra, Saša Rajčić, istakao je da je i u 2022. godini IRC nastavio sa testiranjem najnovije genetike u cilju izbora sorti koje će bolje odgovoriti specifičnostima naših proizvodnih uslova.

Foto: Live production

„Fokus rada IRC-a je unapređenje zaštite od cerkospore i rešavanje problema truleži korena šećerne repe. Posebno smo ponosni uspešnim uspostavljanjem rada laboratorije za zemljište opremljenom ICP uređajem najnovije generacije. U saradnji sa prof. dr Miroslavom Nikolićem smo uspostavili metodu za analizu zemljišta koja je prilagođena tipovima zemljišta na kojima se gaji šećerna repa u Srbiji. Opredelili smo se za Mehlich 3 metodu koja štedi resurse, a sa druge strane omogućuje značajno kvalitetnije rezultate u smislu dobijanja tačnije informacije o sadržaju lakopristupačnih makro i mikro elemenata u zemljištu u odnosu na druge, većinom korišćene metode. Sa ekonomskog i ekološkog aspekta, kvalitetno sprovedene analize zemljišta sa pravilnom preporukom za đubrenje su veoma bitne u cilju smanjivanja unosa mineralnih đubriva i povećanju otpornosti biljke na stresne uslove. S obzirom na sve više ograničen izbor aktivnih materija koje su dozvoljene u poboljšanju zaštite od korova, u saradnji sa dr Goranom Malidžom radimo na ispitivanju novih koncepata zaštite od korova, gde akcenat postavljamo na kombinaciji mehaničkih sistema zaštite sa hemijskim. Pored laboratorijskih ispitivanja, obilazak terena od strane kolega iz IRC-a i transfer znanja preko sirovinskog sektora prema krajnjim proizvođačima je od presudnog značaja“, rekao je Rajačić.

Foto: Live production

Jedan od predavača, dr Nenad Trkulja, direktor Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu u Beogradu, u svom predavanju je razmatrao značaj primene sredstava za zaštitu useva šećerne repe u skladu sa najnovijim saznanjima zasnovanim na višegodisnjim ispitivanjima i smernicama dobre poljoprivredne prakse. Dr Trkulja se osvrnuo na pojavu bolesti lista i korena u prethodnim godinama i strategiju suzbijanja ovih bolesti koja se sprovodi na poljima šećerne repe. U cilju optimizacije primene sredstava, naučni rezultati se koriste za definisanje planova i programa zaštite useva. Primena sredstava bazira se na konceptu integralne zaštite bilja koji podrazumeva primenu svih neophodnih agrotehničkih mera u cilju smanjenja obima primene hemijskih sredstava, a naglašava i značaj primene alternativnih i bioloških pristupa u suzbijanju patogena. Dr Trkulja zaključuje da je osnivanjem IRC-a Sunoko dao veliki doprinos razvoju istraživanja u oblasti proizvodnje i zaštite šećerne repe i na taj način podržao proizvođače koji mogu dobiti sve neophodne smernice i savete koji se tiču procesa proizvodnje šećerne repe. Na ovaj način, proizvođači ostvaruju maksimalne prinose, a obzirom na to da je proces proizvodnje kontrolisan od strane stručnog tima, postiže se maksimalan učinak u ekonomskom i ekološkom pogledu.

Kompanija Sunoko je jedan od najefikasnijih proizvođača šećera u Evropi i kompanija koja je 2019. godine osnovala Istraživačko-razvojni centar za šećernu repu, koji se bavi primenjenim istraživanjima u tehnologiji proizvodnje ove značajne ratarske kulture. Rezultati istraživanja se predstavljaju na edukativnim skupovima koje kompanija organizuje, a Seminar o proizvodnji šećerne repe je jedan od njih.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.