BRAČNI PAR VATROGASACA, HEROJI NA POSLU I U KUĆI! Supružnici Bojan i Banka, život su posvetili brizi o drugima (VIDEO/FOTO)

Bojan Lazić i njegova supruga Branka godinama rade u Vatrogasnoj bataljon Voždovac imaju tri sina od kojih su dvojica maloletni i najstariji koji je osoba sa posebenim potrebama. U vreme praznika Informer je posetio ovu porodicu i najmlađe obradovao paketićima

Bojan i Branka dočekli su nas u svom domu u uniformi. Bojan se vrati s posla dok je Branka tek trebala da krene. Ali ono što nas je prijatno iznenadilo i njihovi sinovi Filip (19), koji je dete sa posebnim potrebama, Mateja (13) i Danilo (10) su imali majice Vatrogasca - spasioca.

 

Foto: Miloš Rafailović

Na pitanje da li se oni to već sada spremaju da krenu stopama roditelja u glas odgovaraju da bi to voleli. 

Inače, Bojan je u službi vatrogasca sapsioca dve decenije nešto manje sa njim u korak ide i njegova supruga Branka. 

- U službi sam 20 godina ali kontak sa službom sam imao 15 godina pre jer mi je otac vatrogasac. To me je najviše povuklu da krenem ovim putem i budem vatrogasac i da se učlanim u to društvo - priča Bojan. 

Služa ga je kako je i sam rekao upoznala i sa ženom njegovog života sa kojom ima tri sjajna dečaka. 

Branka je kako nam je objasnila u porodici imala policajce te je i on ahtela da ih nasledi ali kada je upoznala vatrogasce ta želja je promenjena.

- Kada sam počela da radim u MUP upoznala sam vatrogasce i oni su me oduševili. Oni su zaista divni ljudi i nisam mogla da im se ne pridružim - kaže kroz osmeh ova divna žena i majka. 

Prema njenim rečima najstariji dečak je dete sa posebnim potrebama i skoro da je cela porodica maksimalno posvećena njemu. 

- Iz tog razloga radimo po smenama. Zapravo smo ja i Bojan najmanje zajedno, uvek neko mora da bude sa decom. Imam sreću da radim sa divnim ljudima i da svi oni imaju maksimalno razumevanja. A da je teško, teško je kao i u svakom poslu. Teške su noćne smene ali i slučajevi koje radimo, međutim kolege sa kojima radim su odmor za dušu - priča Branka koja radi u Komandno operativnom centru Voždovac.

Foto: Miloš Rafailović

Kako nam je objasnila ona dobija dojave iz Komndno operativnog centra Zvezdara i prosleđuje ga kolegama. 

- Svaka informacija je bitna koju dobijemo. Bitno je da znamo gde je požar, šta je obuhvatio, da li ima nekog unutra...pa čak i za kontejnere kada se zapale bitno je da znamo šta ima u blizini. Vatrogasci spasioci jednako brzo izlaze na svaku intervenciju, bukvalno jurišaju! - pirača Branka.

Upitana koje su joj dojave najteže kaže da su to one u kojima su deca.

- Dešavalo se da dobijemo dojave o saobraćajnim nesrećama da je dete u automobilu, o tome da se dete ne javlja kući. Svaki put kad dobijemo tako nešto prođu mi moja deca kroz glavu. Razmišljam o majkama te dece... - priča Branka. 

Na njene reči nadovezuje se Bojan koji ističe da je u opisu Braniknog posla da prosledi informacije kolegama. 

- Te informacije koje prosleđuje su izuzetno bitne i sva pitanja koje kolege postavljaju su postavljena s razlogom postoji šablon... Ima i lažnih dojava, ali mi idemo na svaku. Služba nas je naučila da bolje odemo i bez razloga nego da se ne pojavimo - kaže Bojan i dodaje: 

- Emocije kod nas moraju da budu isključene jer bi nam odvalačile pažnju. Sputavale bi nas u radu. Jako je bitno da tokom intervencije pristupamo profesionalno. Emocije se javljaju posle intervencije, jer nismo od kamena, uglavnom preispitujemo sudbinu da li je to tako trebalo da se desi, ne mislim da ne uradimo nešto kako treba, nego nam bude krivo. Možda nismo trebali da stanemo na neki semafor ili da budemo mnogo brži da bi nekom pomogli ali to su pitanja... na koje nemamo odgovore - kaže Bojan. 

Foto: Miloš Rafailović

Prema njegovim rečima u svojoj karijeri je imao nekoliko hiljada intervencija i svaka je za sebe ali jednu će pamititi do kraja života.

- Ne možemo da povežemo dve intervencije i da kažemo da su iste. Najbolja su svakako on eu kojima spasimo život. Dešavalo se da bude kasna dojava ili druge okolnosti. Međutim jednu koju ću sigurno pamtiti je bila pre oko deset godina, saobraćajna nesreća na Smederevskom putu - ističe Bojan. 

Prisećajući se detalja kaže da kada su stugli na mesto nezgode zatkeli jezivu sliku. 

- Automobil se podvukao ispod kamiona bio je prevrnut na krov. Pomislio sam da u njemu nema preživelih, međutim kada smo došli do vozila izvukli smo devojku koja je bila na mestu suvozača. Skoro da nije bila povređena. Mislio sam da više nikog nema u kolima, ali me j eona uhvatila za ruku i rekla mi: "Izvucite mi brata" . Brata smo našli u potpunom šoku, tek kada smo ušli u olupinu on nam se tada tek obratio. Napravili smo mu prostor da izađa i on je sam izašao, nije imao vidljivih povreda. Neverovatno - kaže ovaj požrtvovani otac i vatrogasac i dodje da nije ostao u kontaktu sa njima.

Prema njegovim rečima oni rade svoj posao i ne očukuju da im se građani zahvaljuju, ali je bilo i takvih situacija.