OVO NIKAKO NE SMETE, DONOSI LOŠU SREĆU! Etnolog otkriva šta da radite sa božićnom pšenicom posle praznika

Na drugi dan Božića, kultno se iznosi Božićna pšenica i stavlja na rodne voćke. Simbolizuje život oživljavanje prirode i ukazuje na to kakvi će usevi biti

U gradovima gde nema plodnih stabala voćki, mlada pšenica se može staviti na bilo koje drvo u parku, bitno je da se ne baci.

- Sve oko Božića je usmereno ka prirodi, ka novog vegetacionoj godini, ka novom letu zbog rađanja i plodnosti, i svako domaćinstvo koje poseduje recimo vinograd, šalje domaćina u vinograde da se nazdravlja Božiću. Nose se i delovi badnjaka i kače za vinovu lozu da bi bilo gražđa, a vinograd rodan - rekla je Vesna Marjanović, etnolog za RTS.

Foto: Informer

Dodaje da se na Badnji dan, kad se unese badnjak, on se stavlja na ognjište, kasnije u šporet da pregori i onda se delovi badnjaka, nose u štale, a nose se i u vinograde, na njive, da bi bile plodne.

Delić badnjaka se čuva i iznosi se kultno na mali Božić, odnosno na julijansku Novu godinu koja ima rituale vezane i za Božić.

Stari zapisi kažu da su Sloveni uvek poštovali šume i hrast kao najsvetije drvo s božanskim duhom. Spaljivanje svetog hrasta, badnjaka, usred zime nagoveštavalo je ponovno rađanje sveta.

Jedan od najlepših božićnih običaja je Mirboženje, s težnjom da se održi mir i prekine zavada među ljudima, pa se pri susretu pozdravljamo sa "Mir Božiji Hristos se rodi".