POTRAŽNJA ZA DRŽAVNIM HARTIJAMA OD VREDNOST ŠEST PUTA VEĆA! Investitori nudili čak 11 miliona evra! VELIKI USPEH!

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je Srbija postigla ogroman uspeh, jer su investitori pokazali veliko interesovanje za kupovinu srpskih državnih hartija od vrednosti, te da je tražnja bila čak šest puta veća od ponude

Ukupna tražnja investitora je iznosila čak 11 milijardi dolara i bila je šest puta veća od ponude. Ovo je veliki uspeh za našu zemlju i za sve građane Srbije i potvrda ekonomskih rezultata koje smo ostvarili u prethodnom periodu rekao je on.

Dodao je da se pokazalo da investitori i dalje imaju veliko poverenje u Srbiju i u našu ekonomsku budućnost te da je više od 500 respektabilnih investitora iz celog sveta je pokazalo interesovanje za naše hartije od vrednosti.

Ministar Mali je istakao da je reč o najvećoj tražnji od kada Srbija emituje obveznice na međunarodnom tržištu.

Nakon predstavljanja makroekonomskih rezultata Srbije pred međunarodnom investicionom javnošću u prethodnih nekoliko dana, danas se pristupilo prikupljanju ponuda za novu emisiju obveznica u vrednosti od 1,75 milijardi dolara, u dve tranše na rok od pet i 10 godina.

Tokom procesa emisije, usled velike tražnje, Ministarstvo finansija je uspelo da smanji prinos u odnosu na početno ponuđeni.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Nove obveznice ročnosti pet godina emitovane su u iznosu od 750 miliona dolara po kuponskoj stopi od 6,25 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja, nakon realizacije hedžing transakcije, iznosi šestomesečni euribor uvećan za 2,9 odsto Obveznice ročnosti 10 godina emitovane su u iznosu od milijardu dolara po kuponskoj stopi od 6,50 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja iznosi šestomesečni euribor uvećan za 3,1 procenat.

Ministar Mali je istakao i da je Srbija postigla odličnu kamatnu stopu, pogotovo uzimajući u obzir da je naša zemlja na tržištu kapitala prošla slično kao Mađarska, koja je članica Evropske unije i ima investicioni rejting, a bolje od Rumunije, koja takođe ima investicioni rejting i članica je EU.

Kako je rekao, u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, prinosi na obveznicama su u proteklom periodu porasli, usled globalne ekonomske krize kao i konflikta u Ukrajini, čak 12, četiri, odnosno pet puta.

- mS obzirom na to da se očekuje dalji rast stopa prinosa na međunarodnom tržištu, Srbija je odlučila i bila spremna da koristi trenutno najpovoljnije uslove na tržištu, kako bi prikupila neophodna sredstva za dalju finansijsku stabilnost i dalji rast privrede, te spremno dočekala ovu godinu. Vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija je zaključilo unakrsnu valutnu svop transakciju kojom obaveze po osnovu emitovanih obveznica konvertuje u evre po značajno nižoj finalnoj kamatnoj stopi - rekao je potpredsednik Vlade Srbije Siniša Mali.

Prema njegovim rečima, na ovaj način je iskorišćen povoljni odnos kursa evra i dolara u ovom trenutku, kao i trenutna divergencija između dolarskih i kamatnih stopa u evrima na međunarodnom tržištu kapitala i postignuta najpovoljnija cena zaduživanja.

Pritom, Srbija koristi hedžing, tj. korišćenja finansijskih derivata u svrhu zaštite od deviznog i kamatnog rizika, u skladu sa međunarodno prepoznatim ISDA standardima (International Swaps and Derivatives Ašociation).

Time se daje snažan podsticaj razvoju domaćeg finansijskog tržišta kroz primer aktivnog upravljanja finansijskim rizicima od strane Vlade Srbije.

- U protekle tri godine Ministarstvo finansija aktivno hedžuje svoj portfolio, te smo zabeležili i značajne uštede kako na kamatnim stopama, tako i na razlici u deviznom kursu prilikom otplate duga - rekao je ministar Mali.

On je dodao da globalna kriza, sukob u Ukrajini i energetska nestabilnost podižu cenu novca na tržištu, tako da ćemo morati da sačekamo kraj ove krize kako bismo opet došli do kamatnih stopa od dva odsto koje su nam bile dostupne 2021. godine.

Mali je dodao da su znatan porast kamatnih stopa i situacija u globalnoj ekonomiji pojačale pritisak čak i na Nemačku, koja ima najviši kreditni rejting u Evropi, AAA, i koja inače služi kao benčmark za izdavanje obveznica u evrima.

Prinosi na nemačkim obveznicama su porasli čak šest puta za poslednjih godinu dana.

Potpredsednik Vlade je istakao da je plan otplate i finansiranje obaveza napravljen proaktivno, kao i da se koristilo vreme niskih kamatnih stopa da se prevremeno otplate stari dugovi i fiksiraju kamate na kredite, tako da je sada prosečna stopa zaduživanja na portfolio javnog duga krajem godine iznosila 2,8 odsto, te će srpske javne finansije moći da iznesu nove cene na tržištu.

On je podsetio da je svet već tri godine u krizi, da je 2023. godina u kojoj će biti mnogo izazova, ali da su srpske javne finansije stabilne i spremne za prelivanje svetskih ekonomskih trurbulencija.

- U takvim vremenima najvažnije je da ste likvidni. Srbija ima novca na računu, imamo podršku međunarodnih institucija, što nam je u ovakvim godinama podrška za neophodnu stabilnost, koju želimo da očuvamo uz sve do sada postignute ekonomske rezultate - rekao je Mali.

Zaključio je da je jedan od prioriteta naše ekonomske politike efikasno upravljanje i kontrola javnog duga, te da će krajem meseca januara udeo javnog duga u BDP-u iznositi 50,2 odsto.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.