PROMENE NA BOLJE! VJT intervenisalo zbog nejednakog postupanja kod nelegalne gradnje

Viši javni tužilac u Beogradu je, u skladu sa svojim ovlašćenjima prema Pravilniku o upravi u javnim tužilaštvima, naložio javnom tužiocu Prvog osnovnog javnog u Beogradu i vd javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu izmenu i dopunu plana i programa rada navedenih tužilaštava za 2023. godinu, u oblasti nelegalne gradnje, odnosno izmenu postupanja u pogledu krivičnih prijava za krivično delo građenje bez građevinske dozvole

Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, naloženo je, između ostalog, da iz plana i programa rada za 2023. godinu izostavi Odeljenje za sprečavanje građenja bez građevinske dozvole, što će prekinuti praksu po kojoj o svim prijavama za nelegalnu gradnju odlučuju samo dva zamenika javnog tužioca, koje postavlja Javni tužilac, odnosno, ubuduće će se u ovom tužilaštvu krivične prijave ravnomerno raspoređivati na sve zamenike javnih tužilaca bez izuzetka, navodi se u saopštenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu takođe je naloženo da ubuduće sve krivične prijave za građenje bez građevinske dozvole raspoređuje na sve zamenike javnih tužilaca bez izuzetka, za razliku od dosadašnje prakse u tužilaštvu da samo jedan zamenik javnog tužioca postupa po svim podnetim prijavama.

Iz tužilaštva ističu da su Prvo i Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, jedina tužilaštva u područnoj nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koja su u svom radu odstupila od pravila da se krivične prijave dodeljuju po unapred utvrđenom redosledu svim zamenicima javnih tužilaca i to upravo u oblasti nelegalne gradnje.

Foto: Informer

To je, navodi se, izazvalo određeno podozrenje u javnosti, imajući u vidu da se radi o tužilaštvima na čijoj se teritoriji nalazi najskuplje i najeksluzivnije građevinsko zemljište (Vračar, Zvezdara, Novi Beograd, Zemun, Stari grad itd.) Navedene izmene naložene su na osnovu izveštaja Odeljenja za profesionalni nazor Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i pisanih izjašnjenja javnih tužilaca predmetnih tužilaštava, iz kojih je utvrđeno da je prilikom rešavanja ovih krivičnih dela bila dominatna upotreba instituta sporazuma o priznanju krivičnih dela, kao i da zamenici javnihtužilaca koji su postupali u oblasti suzbijanja nelegalne gradnje nisu imali bilo kakvu specijalizaciju za navedenu oblast.

Takođe je uočeno da su učiniocima krivičnih dela prevashodno izricane mere upozorenja ili kazne ispod zakonskog minimuma, kao i da zamenici javnih tužilaca koji su se po nalogu javnih tužilaca isključivo bavili gradnjom bez građevinske dozvole nisu imali odgovarajuću komunikaciju sa Posebnim odeljenjem za sprečavanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, odnosno nisu mu ukazivali na slučajeve u kojima postoji sumnja na pranje novca, a koja sumnja postoji prvenstveno kada su investitori nelegalnih objekata lica sa skromnim primanjima, penzioneri, izdržavana lica, dakle ona lica koja očigledno nisu stvarni, već samo fiktivni investitori.

Iz tužilaštva navode i da očekuju da će se ovim potezima povećati efikasnost tužilaštava u procesuiranju nelegalne gradnje, otklanjanje eventualnih koruptivnih tačaka u ovoj oblasti, kao i ujednačavanje tužilačke prakse, budući da je Više javno tužilaštvo u Beogradu iniciralo formiranje posebne radne grupe koju bi činili predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i osnovnih javnih tužilaštva u Beogradu, radi jedinstvenog postupanja u ovim slučajevima i izgradnje jedinstvene tužilačke prakse.