OPREZ, STIGNE VAM PORUKA OD BANKE, ALI... NIJE BANKA, A VI OSTAJETE BEZ NOVCA! Nova prevara se širi Srbijom

Sve su češće prevare prilikom kojih se prikupljaju informacije masovnim slanjem poruka velikom broju internet korisnika, a u kojima prevaranti nastoje da nagovore primaoca poruke da ostavi svoje lične podatke u okviru poslatog formulara na web stranici

Sve je više prevara na internetu, pa sajber stručnjaci maltene na dnevnoj bazi upozoravaju korisnike da pripaze gde i kome ostavljaju podatke. Reč je o vrlo sofisticiranim prevarama, a oni koji nasednu često odmah nisu ni svesni da su prevareni.

Korisnicima se zato savetuje povećani oprez pri korišćenju neproverenih internet sadržaja budući da sve ćešće primamo lažna obaveštenja, poruke, ali i pozive.

Kada je reč o vrsti prevare kojom se hakeri kod nas najčešće koriste, najzastupljenije su takozvani fišing i smišing, prilikom kojih vam se prevaranti direktno obraćaju praveći se da su uglavnom neka zvanična institucija.

- Najčešće je u pitanju neka od tri varijante - fišing, smišing ili višing. Fišing (na engl. fishing što znači pecanje) zovemo prevaru prilikom koje vam neko pošalje i-mejl u kojem se lažno predstavlja i ostavlja vam link, pdf file ili zip file. Obično je takav i-mejl personalizovan, pošiljalac se obraća direktno vama imenom i prezimenom. Vrlo često se pošiljalac predstavlja kao neko ko vam piše u ime banke i obaveštava vas da ste dobili novac ili vas pozivaju da kliknete na link kako biste otkrili šta je u pitanu, a kada kliknete instaliraju malver na vaš računar i uzmu vam sve potrebne podatke. Druga varijanta je smišing koji se u Srbiji često dešava u poslednje vreme, a reč je o slanju SMS poruka sa skraćenim linkovima koji vas pozivaju da kliknete na njih,predstavljaju se kao Pošta ili Post Express - objašnjava Adel Abusara, menadžer za politike sajber bezbednost PWC Srbije.

Na kraju, tu je i treća varijanta tzv. višing koji nije toliko popularan kod nas, ali je Bugarska imala dosta prevarenih građana koji su na taj način ostali bez novca.

- U susednim državama višing je jako zastupljen, a radi se o tome da vas pozivalac poziva na telefon pretvarajući se da je neko drugi. U Bugarskoj su targetirali starije osobe kojima su na prevaru uzimali novac. Pozivali su ih telefonom objašnjavajući da im je npr. sin ili unuk povređen i da moraju hitno da uplate novac na odrđeni račun kako bi mu pomogli - navodi ekspert PWC Srbije Adel Abusara.

U sve tri varijante kradu se različiti lični podaci: korisnička imena i lozinke za pristup servisima kao što su web mail, Facebook ili PayPal, a u najgorem slučaju PIN-ovi naših kreditnih i debitnih kartica.

Tako npr. tipičan fišing započinje porukom koja izgleda kao da je stigla od banke ili web stranice čije usluge koristimo, u kojoj nam se objašnjava da je zbog sigurnosne provere potrebno da se prijavimo na njihovu web stranicu i upišemo svoje podatke. Stranica na koju nas ta poruka odvodi izgledom će imitirati servis koji koristimo, samo što će naši upisani podaci završiti u rukama prevaranata.