U Srbiji započet proces vantelesne oplodnje sa reproduktivnim materijalom iz Španije

U Srbiji je počela da se radi vantelesna oplodnja sa reproduktivnim materijalom koji je u našu zemlju stigao iz Španije, u okviru prvog kontingenta 24. januara, rekao je danas direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvu UKCS "GAK Višegradska" dr Aleksandar Stefanović

On je kazao da su procesi započeti i podsetio da je pre toga urađena vantelesna oplodnja sa domaćim materijalom, te da je trudnoća uspešna.

- Parovi i žene bez partnera kojima je potrebna donacija su već dovoljno muka prošli i pokušaja prirodnim putem i VTO i inseminacija, i oni zaista žele da dobiju potomstvo bilo kako, samo da se zatrudni bilo putem domaćih ili stranih donora. Mi iz struke smo tu da im pomognemo, a podrška države izuzetno značajna za njih i nama je u takvim uslovima zadovoljstvo da radimo - poručio je dr Stefanović.

Direktor GAK Višegradska navodi da je upravo ta klinika najveća ustanova tog tipa u regionu, te da ove godine slavi 100 godina postojanja, a pre 32 godine započela je proces VTO u Srbiji.

- Zaista smo ponosni što je upravo ovde osnovana Nacionalna banka reproduktivnih ćelija. To je jedna od retkih državnih banaka u Evropi i svetu, obično su to banke pri privatnim ustanovama, ali naša država se potrudila da to omogući i da se ćelije nabaljvaju i od domaćih i od stranih donora. Potpisan je ugovor sa četiri banke, koje se nalaze u Španiji, dve u Danskoj i u Češkoj - objasnio je Stefanović.

Dodaje da se u Višegradskoj u decembru krenulo sa prvim parovima i ženama bez partnera u proces sa domaćim donorima, a da je sada u toku proces i sa uvezenim ćelijama.

- Ono što je veoma važno za naše građane je da, osim što će moći da biraju iz koje zemlje žele da im stigne materijal, moći će da biraju i u kom centru u Srbiji, od 22 u koliko se postupak radi - žele da obave VTO - kazao je Stefanović.

Naglašava da nije u pitanju samo novčana olakšica za sve parove i singl žene, već i olakšavajuća okolnost za sve građane jer više neće morati da putuju van Srbije kako bi to obavili.

- Pre neka tri meseca otkad je počeo da radi kol centar, svakodnevno je zvonio telefon, a javilo se blizu 400 interesenata. Od kada se prijavljuju i putem e-uprave, preko 500 se javilo za donirane ćelije, najviše za jajne ćelije, a manje za spermatozoide. Više od 50 od toga su singl žene - rekao je on.

Dodaje da i oni koji ne ispunjavaju uslove za postupak o trošku države, mogu da ga sprovedu o svom trošku sa doniranim ćelijama. Stefanović posebno ističe značaj osnovanog Centra za onkofertilitet, takođe u Višegradskoj, koji prema njegovim rečima predstavlja referentni centar u Srbiji za očuvanje reproduktivnog materijala kod onkoloških pacijenata.

- Mlade žene sve češće odlažu materinstvo, a istovremeno raste opasnost od oboljevanja od malignih bolesti. Čim smo osnovali taj Centar pacijenata je bilo dosta. Zbog toga, vrlo je značajno što sada o trošku države mogu i zamrzavati tkiva i ćelije onih koji eventualno idu na operacije gde će im se ukloniti genitalni organi ili usled hemioterapije opasti reproduktivna sposobnost, dakle i muškarci i žene mogu da zamrznu i nakon izlećenja osnuju potomstvo - poručio je dr Stefanović.

Primena hemioterapije deluje toksično na jajne ćelije i spermatozoide, pa se zato kod mladih osoba pre započinjanja terapije zamrzavaju tkivo jajnika, jajne ćelije, embrioni i spermatozoidi kako bi posle izlečenja mogle da dobiju bebu, takođe o trošku države.