SVAKI TREĆI HEKTAR DRŽAVNE ZEMLJE NIKO NE OBRAĐUJE!? Poljoprivrednici imaju rešenje!

Nedavno je najavljeno da bi, prvi put posle Drugog svetskog rata, Srbija mogla da ima kompletan spisak državne imovine. Pored nadležne republičke Direkcije za imovinu, evidenciju o tome vode i drugi organi. Tako Uprava za poljoprivredno zemljište ima jedinstveni registar. U njemu piše da je u vlasništvu države oko 395 hiljada hektara zemljišta, koje daje u zakup. Vlasnik je i 75 hiljada hektara pašnjaka, ali, oni su dati selima na korišćenje. O efikasnosti korišćenja tog zemljišta izveštaj je objavila Državna revizorska insitucija.

U vlasništvu države je 470 hiljada hektara zemljišta. Oni koji su zakupci, opominju da se u nekim delovima Srbije polovina zemljišta ne koristi, jer nije obradivo.

Poljoprivrednik iz Sečnja Vukašin Baćina kaže da su predložili ministarki da se to zemljište izda na 10 do 15 godina, po nula dinara.

- Ja pretpostavljam kao proizvođač da bi neko od nas uzeo to zemljište i priveo ga kulturi, a ovako sve dok to zemljište ne bude ponuđeno na 15 godina za nula dinara, neće ga niko uzeti, jer nema ekonomske računice - objašnjava Baćina.

Svaki treći hektar državne zemlje niko ne obrađuje

I takvo zemljište ušlo je u izveštaj Državne revizorske insitucije, koja navodi da svaki treći hektar državne zemlje niko ne obrađuje.

- Od raspoloživog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za davanje u zakup i na korišćenje, ugovorima je data površina od 264.929 hektara, dok je zemljište koje nije dato u zakup i na korišćenje, a koje je neobrađeno, 35 odsto - navodi DRI.

Na izveštaj revizora, sa dva prigovora, reagovala je Uprava za poljoprivredno zemljište. Ne spore navode o 30 odsto državne zemlje koja nije u zakupu, ali spore sve drugo.

Branko Lakić iz Uprave za poljoprivredno zemljište objašnjava da se tu radi o zemljištu koje po svojoj prirodi i po definiciji zakona o poljoprivrednom zemljištu jeste neobradivo poljoprovredno zemljište i čija obrada, u smislu korišćenja kao oranice, jeste zakonom strogo zabranjena.

- Državno zemljište nudimo putem digitalnih aplikacija, koje garantuju maksimalnu transparentnost postupka i nemogućnost bilo kakvih nezakonitih uticaja sa strane na zakonito sprovođenje postupka. I upravo to je animiralo poljoprivrednike, mi sada imamo rekorde površine u zakupu, naročito u ovom procentu, 70 odsto zemljišta je u zakupu - ističe Lakić.

Jedino poljoprivredno zemljiše u potpunosti popisano

Tako je za razliku od sve državne imovine, jedino poljoprivredno zemljiše u potpunosti popisano. Postoji jedinstveni registar, a svako ko je zainteresovan može da licitira za zemljište.

Vukašin Baćina napominje da je pre uvođenja elektronskih licitacija bilo velikih problema, pošto su lokalne samouprave imale prostora za korupciju, što se, kaže, i dešavalo i sa čime su svi upoznati.

- Ovo sad što je uvedeno, to je dobro za sve nas poljoprivrednike, jer jednostavno ne može više niko da nas ucenjuje. Mi imamo pristup svim parcelama, imamo pristup cenama. Našu cenu koju mi ponudimo elektronski znamo samo mi, do dana otvaranja i niko više - objašnjava Baćina.

Od državnog zemljišta koje se ne daje u zakup je i 68 hiljada hektara pašnjaka i 25 hilljada hektara u zaštićenim područjima.