DEVOJKA KOJU SMO POSLE ČAK 108 SATI IZVUKLI IZ RUŠEVINA NIJE PLAKALA! SAMO JE... Spasilac Ristić za Informer: Na sve strane ljudi su kukali, vukli nas za rukav, govorili da su u tamo njihovi mama i tata...

Članovi specijalističkog tima za spasavanje iz ruševina opisali su potresne scene kojih su se nagledali u Turskoj. Hrabri spasioci kažu da će ovu akciju pamtiti dok su živi.

Specijalistički tim za spasavanje iz ruševina Sektora za vanredne situacije Ministarstva Republike Srbije svečano je dočekan u Palati Srbija nakon završene misije spasavanja u zemljotresom razorenom predelu Turske. Pored državnog vrha, srpske spasioce dočekali su i članovi porodica koji su im nakon deset dana od kada su otputovali u Tursku ponovo zagrlili. Suze radosnice pojavile su se i u očima Vlatka Ristića (37) koji za Informer navodi da mu je ovo prva misija ovakve vrste, koju će definitivno pamtiti dok je živ.
- Verujte, nijedan trenutak ne mogu da izdvojim kao najteži. Jednostavno, ne zna se šta je bilo teže...Ljudi su neprestano zapomagali za svojim najbližima. Međutim, koliko god bili "napadni", oni su nas slušali i verovali nam da ćemo učiniti sve da dođemo do svakog preživelog. Kada smo izvlačili devojku od 17 godina ispod ruševina, oko ruševine se okupilo mnogo ljudi. Dok je bila među šutom, ona je govorila nešto na turskom, što mi nismo razumeli, a kada smo uspeli da je izvučemo, nakon 108 sati koliko je provela zatrpana, iznemogla i izmučena ona je samo ćutala. Zauvek ćemo pamtiti njeno lice koje ništa nije reklo, a bilo nam je zahvalno - kaže Ristić.

 

Ovaj mladi vatrogasac-spasilac kaže da je uprkos velikoj borbi uspevao da nađe vremena da se čuje sa svojom ćerkicom Rosom i suprugom, koje su mu bile najveća podrška.
- Država nam je omogućila da koristimo besplatno roming, pa smo uspevali da se čujemo sa najmilijima. Da kažemo da smo dobro i da mislimo na njih. Naš dan je počinjao tako što smo ustajali oko šest ujutru. Bili smo jedini od timova koji smo radili fiskulturu. Nakon što se zagrejemo doručkovali smo jake proteisnke lanč pakete koje smo poneli. Vođa tima je odlazio do glavnog centra Ujedinjenih nacija gde su nam dodeljivali lokaciju na koju smo potom odlazili. Terene smo pretraživali šest sati, a potom smo pravili pauzu za ručak, a onda duboko u noć smo nastavljali sa pretragom terena - navodi naš sagovornik.

Foto: Miloš Rafailović

Potresne scene, ljudi sede i kukaju na sav glas... 

Ristićev kolega Mili Radojević (40) koji je bio zadužen za najveću zvezdu srpskog spasilačkog tima psa tragača Zigija za Informer objašnjava da i dalje ne može da dođe sebi od scena užasa koje su zadesile Tursku.
- Ovo je bila neopisiva situacija. Kad se nađete u njoj vi se pitate da niste možda na ratištu... Kada smo došli, svuda oko nas su bila vozila hitne pomoći. Gužve su bile tolike, da smo jedva došli do mesta baze. Razdaljinu koja se prelazi za dva sata, mi smo prešli za šest. Međutim, prava drama je usledila kada smo krenuli u akciji. Ljudi su nas neprestano vukli za rukav i govorili, kako su ispod ruševina njihovi mama, tata...Te scene su bile mnogo potresne i zauvek će mi ostati pred očima oni koji su sede napolju, bez igde ičega i pale vatru, kukaju na sav glas i plaču. A, ja znam da su oni do pre nekoliko dana tu živeli - kaže Radojević.

Pas Zigi nanjušio tri osobe

On ističe, da ni psu Zigiju koji je iskusan tragač nije bilo lako. Kako objašnjava, u zemljotresom razorenom području nema zgrade koja nije srušena skroz ili oštećena toliko da u njoj ne može da se živi.
- Troje ljudi je Zigi osetio. Kada primeti da je tu živa osoba on počne da jako da laje. Tada mi momentalno krenemo da kopamo i pretražujemo. On sve radi kroz igru i koristi prirodne nagone za lov i igru. Zigi je to naučio od malena. To mu je u krvi. Njemu je ovo deveta godina, a meni prva prava velika misija. Na terenu je jeo granule koje obožava - kazao nam je spasilac Mili.