PROBIOTICI - Podrška za dobro zdravlje

Probiotici imaju višestruko povoljno dejstvo na ljudsko zdravlje a naučna istraživanja pokazuju da su veoma  korisni u zaštiti zdravlja srca i u borbi protiv virusnih infekcija.

Da li znate da u našim crevima borave prijateljske bakterije čija je zaštitna uloga  u očuvanju zdravlja  ogromna?!  Zovemo ih još i probiotske bakterije, od grčkih reči pro – za i bios – život, dakle neophodne za život.

Dobre bakterije, tim protiv bolesti

Aktivan živi svet mikroorganizama koji se u našim crevima ponaša kao zaštitna barijera i predstavlja prvu liniju odbrane, naziva se crevna mikrobiota. Dobre probiotske bakterije, kojih ima čak 10 puta više od svih ćelija koje grade naš organizam, su snažan tim koji se oštro suprotstavlja kada razni izazivači bolesti, virusi, loše bakterije, gljivice dospeju u naš organizam.  Otuda se čak 70 odsto odbrambene snage našeg imunog sistema nalazi upravo u našim crevima.

Crevna mikrobiota je jako važna i za dobro varenje, sintezu brojnih vitamina, apsorpciju korisnih materija i kvalitetnu ishranu celog organizma.

Sačuvati ravnotežu

Zdrava crevna mikrobiota podrazumeva balans 85% dobrih bakterija u odnosu na 15 % loših. Ali kada broj loših bakterija poraste, nastupaju problemi.

Šta može da naruši balans “dobrih” i “loših” bakterija? Pre svega su to akutne dijareje izazvane virusima, bakterijama i parazitima, kod dece i odraslih. Zatim takozvane “putničke” dijareje i svakako dijareje udružene sa uzimanjem antibiotika. Antibiotici ozbiljno narušavaju prirodnu ravnotežu u crevima uništavajući kako loše, tako i dobre, probiotske bakterije. Francuske studije upozoravaju da skoro 1/3 pacijenata razvije dijareju povezanu sa primenom antibiotika. Rizik raste kod primene antibiotika širokog antibakterijskog spektra kao i u slučaju često ponavljanih i kombinovanih antibiotskih terapija. Najteži oblici ovog tipa dijareje su izazvani bakterijom Clostridium difficile. Najosetljivija su deca mlađa od 7 godina i stariji od 65.godina.

Foto: Shutterstock

Probiotici kao značajna podrška

Način da se pomogne ponovnom uspostavljanju ravnoteže poremećene crevne mikrobiote jeste uzimanje dodatnih količina probiotskih bakterija, odnosno probiotika! Probiotici su žive bakterije koje oblažu creva i podržavaju zdravlje probave. Oni smanjuju upalu, jačaju imunološki sistem, doprinose uništavanju patogena, jačaju crevnu barijeru, uravnotežuju dobre bakterije te pomažu oporavak crevne mikrobiote i organizma uopšte. Ali probiotici su danas mnogo više od obnove narušene crevne mikrobiote. istraživanja pokazuju da probiotici mogu pomoći u brojnim situacijama. Tako pomažu u zaštiti vašeg srca jer snižavaju holesterol i krvni pritisak. Štite i zdravlje vašeg urinarnog trakta. Ako imate probleme sa kožom ili čestu pojavu ekcema uključite probiotike u svoju terapiju.

Prevencija virusnih infekcija i Covida 19

Medicinski podaci iz Kine, Italije i Francuske, ukazali su da pacijenti sa Covidom 19 imaju značajno narušenu crevnu mikrobiotu, posebno na štetu laktobacilusa i bifidobakterija. Otuda i zvanična preporuka primene odgovarajućih sojeva probiotika kod Covida19, kako zbog stabilizacije i održavanja crevne mikrobiote, tako i da bi se sprečile sekundarne bakterijske infekcije. Studije su pokazale da su probiotici veoma korisni i u prevenciji virusnih infekcija.

Foto: Shutterstock

Pomažu kod depresije

Sve veći broj studija ukazuje da sastav crevne mikrobiote ima značajnu ulogu u regulisanju našeg ponašanja. Postoji važna dvosmerna komunikacija, interakcija izmedju mozga i digestivnog sistema, u kojoj dobre bakterije učestvuju. Dokazano je i da suplementacija određenim sojevima probiotika ublažava depresivno ponašanje.

Protiv gojaznosti

Sve veći broj istraživanja sugeriše da probiotici mogu pomoći i u smanjenju telesne težine. Stoga se preporučuje njihova upotreba uz dijetalnu ishranu kako bi pomogli da napori za mršavljenje koje ulažete, budu efikasniji.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

DRAGOLJUB

pre 2 godine

Пре педесет година када се преједете, или имате неки проблем са варењем, узмете соду бикарбону и проблем прође! Данас је дошла "мода" уствари потреба да свакодневно користите некакав пробиотик да би сте сварили храну! Шта то значи? То значи да је храна коју уносимо пуна отровчина и да наш желудац сав тај отров не може да савлада без "Пробиотика". Трујемо се на одложено - као што ми трујемо пацове! Да се отрују а да незнају од чега су се отровали! Јер онда други чланови њиховог друштва не једу то што је отровало њиховог члана! Не добија се рак дебелог црева тако што стражњицу бришемо листовима новина (од олова) већ од хране коју свакодневно уносимо! Почев од млечних производа и хлеба па надаље!

0 0 Odgovori

Coyote Nervosius

pre 2 godine

Kefir i jogurt ... ne trebaju vam probiotici ..................

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari