SVAKI DRUGI SRBIN UMRE OD BOLESTI SRCA?! Kardiolog profesor dr Nebojša Tasić izdao alarmantno upozorenje

Vodeći uzroci obolevanja su visok pritisak, infarkt i šlog, koji kose i mlađe od 30 godina. Prevencija i zdrav način života su najvažniji.

Svaki drugi Srbin umre od bolesti srca, alarmantna su upozorenja predsednika Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje (ISVH), našeg poznatog kardiologa profesora dr Nebojše Tasića!

Najviše je obolelih od visokog pritiska, infarkta i šloga. Ali najviše zabrinjava, kaže dr Tasić, što kardiovaskulrne bolesti sve više pogađaju mlade ljude između 20 i 30 godina. Glavni faktori rizika su stres, pušenje, gojaznost i nezdrav način života.

Loše navike

Prema njegovim rečima, jedini način da se spreče najgore posledice jeste prevencija i menjanje loših životnih navika, kao i redovna terapija za sve koji već imaju neki problem.

- Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzroci smrti u Srbiji i situacija postaje sve alarmantnija iz godine u godinu! Praktično svaka druga smrt je posledica ovih oboljenja. Naš narod je takav, brzo živi, nezdravo, sa mnogo stresa, a kod lekara dođu samo kada im se sloši. To je pogrešno zato što nas upravo takvo ponašanje dovodi do ove poražavajuće statistike. Podaci su užasni. Najgore od svega je što među pacijentima ima sve više mladih ljudi. To je ranije bilo nezamislivo. Pre pedesete godine života niko nije ima problema sa srcem, ali danas je situacija, nažalost, drugačija - napominje prof. dr Tasić i ističe:

- Prve tegobe poput tahikardija i visokog pritiska javljaju se kod pacijenata već sa 20 godina, a ako se ne leče na vreme i olako se shvate, dolazi do fatalnih posledica, pa sa 30 godina dožive infarkt ili šlog. Prema poslednjim epidemiološkim podacima, skoro dve trećine bolesnika u Srbiji ima neko kardiovaskularno oboljenje, s tim što treba istaći da taj procenat raste sa starenjem.

Na pitanje šta je uzrok za toliki procenat obolevanja i umiranja odgovara:

- Pre svega, oboljenje krvnih sudova izaziva mnogo faktora. Najopasniji razlog je proces ateroskleroze, koji vremenom dovodi do suženja ili zatvaranja krvnih sudova što ishranjuju mozak, srce i druge organe, pa zato dolazi do razvijanja infarkta ili šloga. Pored ta dva nimalo naivna smrtonosna oboljenja, i povišen krvni pritisak je sve više zastupljen. Zato ga mi u medicini zovemo i "tihi ubica". Tu su, naravno, i propratni faktori kao što su gojaznost, masnoće u krvi, nedovoljno fizičke aktivnosti...

Preventiva je spas

Zato je, dodaje naš poznati kardiolog, važno da svako vodi računa o načinu života i redovno odlazi na lekarske preglede.

- Moraju da se promene životne navike. Da se smanji telesna težina, da se zdravo hrani, redovno vežba i da se ne ignorišu simptomi i tegobe. Ali sve uz savete lekara, jer ne možemo svi isto da se hranimo ili da imamo isti tempo za vežbanje i hodanje. Zato je veoma važno obratiti se i specijalistima ili udruženju za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga i na vreme početi sa terapijom i redukcijom navika. Treba da znate da se u 80 odsto slučajeva umiranje od bolesti srca može sprečiti ili odložiti ako budete odgovorni i brinete o svom zdravlju - savetuje prof. dr Tasić, i dodaje da se Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" pozicionirao kao nacionalni centar za srce i krvne sudove s neverovatnim stručnim i naučnim rezultatima.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.