PSI I NJIHOVI VLASNICI TREBA DA IDU NA ISPIT! Da li će ovo pravilo moći da zaživi u Srbiji i kako bi to izgledalo?

Ispit se sastoji iz tri dela, kao kod polaganja vozačkog. Jedan deo se odnosi na vlasnika psa, drugi je poligon i treći je učestvovanje u saobraćaju.

Zabeleženo je mnogo slučajeva koji su potresli javnost i koji bi trebalo da ukažu da se već godinama suočavamo sa problemom agresivnih pasa koji se sve više usložnjava, a rešenja u praksi izgleda da nema.

Pse, pa i one koji se vode kao opasni, drži ko i kako stigne, a kontrole nadležnih su uglavnom minimalne.

- Pre desetak godina donesen je Zakon o dobrobiti životinja i usvojen je Pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu. Oni su dobri, ali bi svakako mogli biti bolji - kaže dr Nenad Milojević, međunarodni kinološki sudija.

 

On ističe da je poseban problem kinološka edukacija budućih ili sadašnjih vlasnika, njihovo poznavanje obaveza i svest o toj obavezi koju su prihvatili, s posebnom odgovornošću na one koji kupuju, nabavljaju i uzgajaju pse iz grupacije opasnih rasa.

- S tom konstatacijom o opasnim rasama nisam saglasan, jer je svaki pas potencijalni problem. Tačno je da su neke rase dovoljno snažne da mogu da proizvedu katastrofalne posledice pa su iz tog razloga prokužene. Veliki broj zemalja u Evropi te pse gleda iz ugla društvene opasnosti. Kod njih su rađene procene na osnovu posledica usled napada. S tog stanovništva, određeni tipovi pasa su svrstani u opasne. Ali čini mi se da i to nije najbolji način razvrstavanja. to bi bilo kao da različite tipove automobila strpate u isti koš, pa su neki opasni, a drugi su manje opasni - rekao je Milojević.

Ističe da se iz ovoga može izvuću i analogija. Mladi vozači ne mogu da voze snažne automobile, nego su uslovljeni da dve-tri godine pažljivo voze kako bi bili svesni posledica koje mogu da nastanu upravljanjem opasnom stvari.

Ukazuje da naše društvo pokušava da nađe dobro rešenje, ali idealnog nema, jer se nikada broj napada pasa neće svesti na nulu.

- Treba da se vratimo na preventivu, obrazovanje vlasnika, na svest o tome da ste vlasnik psa i redovnu kontrolu koju sprovode lokalne zajednice i državni organi po svim parametrima iz propisa - navodi Milojević.

Srđan Vidanović, instruktor za edukaciju vlasnika pasa i školovanje pasa, ističe da bi zakon o obrazovanju pasa i vlasnika bio jako dobar.

- Primenom zakona i školovanjem ljudi mi bismo mogli dobiti jedinku čije je ponašanje društveno prihvatljivo. ali taj deo nam fali. U zemljama sa dugogodišnjom kinološkom tradicijom - Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Slovačkoj - postoje ispiti za vlasnike za takozvano upravljanje psom. U Holandiji se svi psi vode kao bezopasni i mogu da se drže, ali moraju da prođu ispit - rekao je Vudanović.

On kaže da se u udruženju "Urban dog" za školovanje vlasnika i njihovih ljubimaca dva puta godišnje organizuje ispit s međunaronim sudijom, uzpodrški Kinološkog drštva Beograd.

Ispit se sastoji iz tri dela, kao kod polaganja vozačkog. Jedan deo se odnosi na vlasnika psa, drugi je poligon i treći je učestvovanje u saobraćaju. Doslovno se tako zove. Vlasnici moraju da imaju znanje da bi psa doveli do određenog nivoa.

Foto: printscreen

Prema rečima Srđana Vidanovića, kontrole vlasnika ljubimaca u našoj zemlji su tek sporadične, usled čega decu treba od najranijeg uzrasta obrazovati o načinu postupanja sa životinjama.

- Potrebno je kao u saobraćaju od najranijeg uzrasta decu da učimo kako se postupa sa životinjama. Ali uzevši u obzir stanje u društvu, pitanje je koliko država ovim može da se pozabavi. Izmena zakona neće ništa značajno promeniti. Uticaćemo na deo problema, a on je sistemski. Mora se delovati na više stvari kako bi se promenio način shvatanja i držanja psa - rekao je instruktor Vidanović.

Godišnje se u "Urban dogu" na školovanje za rad sa psima u Beogradu javi između 70 i 80 zainteresovanih. To je malo. I, nažalost, ne menja se na bolje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.