ČUJETE KOMŠIJU IZ SUSEDNOG STANA? ILI ONOG ODOZGO? Propusti kod novogradnje sve češći, a opeka se štedi? Ovako to objašnjavaju stručnjaci

Stručnjaci za nekretnine verovatno će vam reći da su tri glavna faktora prilikom kupovine nekretnine - lokacija, lokacija i lokacija, međutim, nakon stravičnog zemljotresa u Turskoj i Siriji, mnogi smatraju da stare zgrade nisu bezbedne, te žele stan u novogradnji. Ali i ta priča ponekad ima dve strane medalje.

Slobodan Naumović, građevinski inženjer u Saobraćajnom institutu CIP kaže da su zgrade u našoj zemlji prilično otporne na seizmičke uticaje, naročito one izgrađene u poslednje dve decenije, ali da kod novogradnje može doći do propusta u toku dve faze.

- Prvi deo gradnje tiče se projektne dokumentacije, dok druga faza podrazumeva izvođenje. Postoji mogućnost da dođe do grešaka prilikom koncipiranja samog objekta, zapravo prilikom izrade statičkog proračuna, a ukoliko je statički proračun urađen po svim relevantnim zakonskim pravilnicima i propisima, postoji i druga mogućnost, odnosno da do propusta dođe prilikom izvođenja objekta - objašnjava Naumović.

Kako navodi, propusti prilikom faze izvođenja mogu se javiti ili zbog nestručne gradnje u smislu lošeg izvođača koji ne poštuje tehničke regulative, odnosno projektnu dokumentaciju, ili po sugestiji investitora da se prilikom izvođenja radova vrši određena ušteda u materijalu, što kasnije može dovesti do posledica kakve smo videli u Turskoj.

- Rekao bih da se u poslednje vreme veći broj grešaka događa u fazi izvođenja gde dolazi do propusta, namernih ili slučajnih - kaže Naumović i naglašava da zato postoji služba koja vodi kontrolu vezanu za izvođenje samog objekta, a koju čini nadzorni organ koji je jedini pred zakonom odgovoran za izvođenje radova po projektnoj dokumentaciji i dužan da prati izvođenje radova od početka do samog kraja.

Noseći deo objekta može da bude različit, što zavisi od samog objekta, spratnosti, investitora, materijala koji se primenjuju za izgradnju itd.

- U zavisnosti od terena bira se statički, odnosno konstruktivni sistem koji će se praktično primeniti na konkretnoj lokaciji - ističe naš sagovornik.

Bolja izolacija u starim zgradama

S druge strane, kada su u pitanju stare zgrade građene u periodu pre Drugog svetskog rata koje možemo da vidimo u velikoj meri u centralnom delu Beograda, Naumović kaže da su one zidane opekom i s obzirom da su građene u vreme kada nije bilo u mogućnosti da se primeni beton jer se on pojavio tridesetih godina prošlog veka, zidovi su morali da budu dosta debeli.

Reč je o tome da su ranije debeli zidovi imali ulogu nosećih elemenata, dok je sada ulogu u prenosešenju opterećenja preuzeo beton.

- Imate zgrade čiji su zidovi debeli po 50 ili 60 cm i automatski, samim tim, daleko su bolji izolatori u pogledu termike i akustike. Nasuprot tome, sve nove zgrade građene su sa zidovima koje imaju ispune od opeke ili keramičkih blokova, zidovi su onda dosta tanki, svega dvadesetak cm i nemaju dobru akustičnu zaštitu - kaže Naumović za "Mondo" i napominje da prolaz zvuka kroz materijal zavisi pre svega od njegove gustine.

Kada je u pitanju termička izolacija, stručnjak naglašava da ona takođe zavisi od materijala koji se primenjuje prilikom gradnje, odnosno da svaki material ima sopstvenu moć propuštanja toplote.

- Opeka ima dosta smanjen koeficijent prolaza toplote. Raniji zidovi od opeke koji su bili debeli po 30-40 cm bili su dosta bolji izolatori od sadašnjih šupljih blokova debljine 20-25 cm. Ipak, u poslednje vreme pošto se grade objekti sa blokovima relativno malih debljina, sa spoljne strane se postavljaju termoizolacioni materijali koji svojim delovanjem u letnjem preiodu spuštaju temperaturu pre nego što ona dođe u dodir sa konkretnim zidom. Iz tog razloga u novim zgradama imamo tzv. sendvič zidove koji se sastoje iz fasadnih elemenata, odnosno fasadne opeke ispod koje je termoizolacioni materijal, a potom zid od blokova koji sa unutrašnje strane ima malter - zaključuje Naumović.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.