KOJI SU NAJČEŠĆI UZROCI SMRTI PORODILJA? Evropski ginekolozi otkrili kako normalna trudnoća može da završi KOBNO

U roku od nekoliko dana izgubili smo jednu trudnicu i jednu porodilju. Obe su umrle nakon porođaja ili tokom trudnoće. Kako normalna trudnoća i porođaj završe kobno, šta dovodi do fatalnog ishoda objasnili su evropski stručnjaci na šestom Kongresu o porođaju kome je Beograd bio domaćin.

Evropski stručnjaci, gostujući na šestom Kongresu o porođaju, izneli su svoje mišljenje o uzrocima koji dovode do smrti tudnice ili porodilje, kao i šta utiče na to da normalna trudnoća ili porođaj imaju krajnji fatalni ishod.

Norveška uči iz grešaka. Zbog loše procene, oni nisu porađali žene sa visokim krvnim pritiskom  čim uđu u deveti mesec usled čega su imali fatalne ishode. Zakon nalaže da se u roku od 24 sata od smrti alarmira ceo zdravstveni sistem, uradi intervju sa osobljem, i odmah krene u traženje rešenja da se greška ne ponovi.

- Nismo indukovali ranije one koje imaju preeklamsiju, ili visok krvni pritisak, nego smo čekali dok se to ne pogorša i to je dovelo da smo imali mnogo veću smrtnost žena od toga. Onda smo promenili protokol, došla je studija koja je pokazala da kad žena ima hipertenziju, čim dođe do termina, odmah treba da je indukujemo, ne treba da čekamo da bude lošije. Od tada nemamo nijednu smrt od hipertenzije - rekla je prof. dr Branka Ili, ginekolog i član naučnog odbora Evropskog kongresa o porođaju.

Foto: Pixabay

Nisku stopu smrtnosti beleži i Italija.

- U Italiji imamo smrtnost 0,11 odsto. Veliku pomoć dobijamo od Ministarstva zdravlja koje je pratilo uzroke smrti porodilja u poslednjih deset godina. Objavili smo smernice o postporođajnom krvarenju i zahvaljujući tome smo smanjili broj smrti prouzrokovanih postporođajnim krvarenjem-  navela je doktorka Isabela Maiza Maini, ginekolog iz Italije.

Za vreme ili po završetku trudnoće u Srbiji je umrlo 14 žena u 2021. godini - podaci su Instituta za javno zdravlje "Batut". Prethodne, broj je bio dvostruko manji.

- Ono što nam je neophodno i što nam zaista fali, za šta nam je potrebna i pomoć šire društvene zajednice, pre svega Ministarstva za zdravlje i ministarstva za porodicu, to su formiranje registra rađanja i uvođenje kliničkih vodiča. Uključujući dublju analizu loših ishoda maternalne smrtnosti i smrtnosti dece u Srbiji - istakla je ginekolog doktorka Ljiljana Mirković.

U Srbiji se radi oko 30 odsto carskih rezova, što je dvostruko više od preporuke SZO.

Osnovno znanje je da su krvarenje, visok krvni pritisak i infekcije najčešći uzrok smrti porodilja. Manje se zna da se u Srbiji radi oko 30 odsto carskih rezova, čak duplo više od preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Stručnjaci poručuju da carski rez treba raditi samo kada je neophodan.

- U mnogim zemljama na Balkanu i Evropi došlo je do drastičnog porasta broja carskih rezova bez ikakve koristi po majku i dete. Carski rez je rizičniji za ženu nego prirodan porođaj. Veći je rizik od tromboze, stvaranja ugrušaka u venama, veći je rizik od infekcija, oko tri puta od krvarenja. Opšti rizik je oko pet puta veći zbog mogućih anestezioloških komplikacija - rekao je doktor Diogo Arijes de Kampos, predsednik Evropskog udruženja perinatalne medicine.

Foto: Informer

Osim zbog komplikacija i zbog lošeg iskustva, istraživanja pokazuju da se svaka deseta žena u Srbiji ne odlučuje na drugo dete.

- Važno je da porođaj bude bezbedan, ali i da to bude pozitivno iskustvo za majku. To znači da u porođajnoj sali uslovi treba da budu takvi da ženama bude udobno i da sestre, babice, i lekari imaju dobru komunikaciju sa njima - dodao je doktor De Kampos.

Mnoge evropske zemlje poboljšale su nadzor nad ispitivanjem slučajeva preminulih porodilja. Na primeru Norveške, najbolje se vidi - na 100 000 žena imaju dva smrtna slučaja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.