MOŽE LI KUĆNA FOTELJA DA ZAMENI ĐAČKU KLUPU? Pedagoškinja otkrila sve prednosti i mane školovanja na daljinu

Kućno obrazovanje za osnovce u svetu je već godinama u uzletu, a u Srbiji se ta metoda nastave pojavila za vreme korone što je pokrenulo polemike o kvalitetu online školovanja.

Zatvaranje učionica usled kovid krize ponovo je otvorilo polemike u Srbiji o školovanju kod kuće za mlađe đake. Kućno obrazovanje za osnovce u svetu je već godinama u uzletu.

Pedagoškinja Marija Milinković je istakla da prednost ovog modela školovanja je u organizaciji učenja, ali on ne doprinosi socijalnom i emocionalnom razvoju deteta.

Pandemija, koja je naglo pre tri godine širom sveta zatvorila obrazovne institucije, naterala nas je da ponovo preispitamo školstvo. Osnovci i srednjoškolci su umesto sa školskih tabli gradivo učili preko aplikacija i novih platformi. Roditelji smatraju da je period učenja od kuće ostavio "rupe" u znanju, ali svetska i domaća istraživanja su pokazala da je unapredio načine i strategiju učenja.

Nastava kod kuće uticala je na socijalni i emocionalni razvoj učenika, ali ne pozitivno već negativno po vršnjačke odnose i mentalno zdravlje. Dobra strana ove metode školovanja je što su deca provodila više vremena sa roditeljima.

Foto: printscreen youtube

Takozvano kućno obrazovanje u ekspanziji je u svetu, naročito u Americi, gde je oružano i vršnjačko nasilje u školama deo svakodnevice, pa roditelji na taj način ćele da zaštite svoju decu. Nezadovoljstvo školskim sistemom, a posebno korona, u SAD samo su dodatno pogurali američke porodice da najmlađe školuju u kućnim učionicama.

U Srbiji, međutim, prava je retkost čuti da se osnovac obrazuje kod kuće, jer je to je pre svega "skup sport" za naše prilike.

Škole u Srbiji, prema važećim zakonskim propisima, osim redovne, mogu za osnovce da organizuju nastavu kod kuće i na daljinu, kao i učenje za đake na dužem kućnom i bolničkom lečenju.

Praktično postoje ograničenja, te tako roditelji moraju da imaju opravdane razloge, zašto bi dete umesto iz đačke klupe trebalo da uči iz fotelje.

Nacrt zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju zbog dela o nastavi kod kuće je pre deset godina u Srbiji izazvao burne reakcije struke o pitanju kvaliteta takvog načina učenja. Najnovije aplikacije, platforme i edukativni alati koji su masovno korišćeni za učenje od kuće u doba korone, deceniju kasnije, i te kako su upotrebljivi u školama kako đacima tako i nastavnicima.

Onlajn školovanje u ekspanziji u zapadnim zemljama

Školovanje kod kuće danas je u ekspanziji u zapadnim zamljama, poput Amerike, Velike Britanije, Kanade i Australije. Broj dece koja su prešla isključivo na kućno obrazovanje, dramatično je porastao tokom pandemije, navodi se u medijskim izveštajima iz tih država.

Amerika danas broji više od tri miliona dece koja se obrazuju kod kuće, kažu u Nacionalnom američkom istraživačkom institutu za kućno obrazovanje, i ističu da je 2019. godine taj broj bio za pola miliona manji.

Foto: Shutterstock

Nasilje, bezbednost, droga, nezadovoljstvo školskim sistemom, ali i fleksibilnost nastave, bili su 2003. godine glavni motivi za najveći broj roditelja u Sjedinjenim Američkim Državama zbog kojih su se odlučili da njihova deca budu u "kućnim učionicama".

Američke porodice, takođe, kao razloge su navodile – verska uverenja, loše uslove, nedovoljno akademskog izazova, moral, kao i njihovo neslaganje sa školskim gradivom. Dve decenije kasnije čini se da je razloga još više.

Komentarišući taj svetski trend, pedagoškinja Marija Milinković ističe da je u pozadini izbora roditelja često nastojanje da zaštite decu od negativnih uticaja koji se mogu pojaviti među vršnjacima i u okruženju, ističući da taj motiv ipak treba da se ispita.

- Škola i porodica treba zajednički da rade na stvaranju podržavajuće sredine za učenje đacima. Jasno je i nastojanje koje sve više dolazi u fokus za jačanjem vaspitne funkcije škole, što je slaba tačka obrazovanja na daljinu - zaključuje Milinkovićeva.

Foto: Shutterstock

Prednosti i mane učenja na daljinu 

Osim ekonomičnosti u vremenu i prostoru, pedagoškinja Marija Milinković kao najznačajniju prednost kućnog školstva i učenja na daljinu izdvaja organizaciju samog procesa edukacije koja može posebno da bude značajna za učenike na bolničkom lečenju.

- Organizacija treba da bude u skladu s tempom pojedinačnog učenika, odnosno kreirana prema njegovim potrebama. Važno je napomenuti da to u najvećoj meri zavisi od kompetencija nastavnika - kaže Milinkovićeva.

Govoreći o nedostacima, navodi da takav model ne doprinosi u dovoljnoj meri socijalnom i emocionalnom razvoju dece, kao i da provođenje mnogo vremena ispred ekrana može na decu da ima negativan uticaj na spavanje, razvoj jezika i pažnju.

Prema njenim rečima, pandemija je proizvela značajne uvide u trenutno stanje i polja školstva kojima je potrebna rekonceptualizacija.

- Potrebno je zajedničko delovanje svih odgovornih aktera obrazovno-vaspitnog procesa, donosioca odluka, praktičara, porodice, učenika, kao i lokalne zajednice - zaključuje Marija Milinković iz Pedagoškog društva Srbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.