OVA TRI BIZNISA MOGU DA VAM DONESU SJAJNU ZARADU! Gram jednog začina košta i do 40 evra, a ulaganja su minimalna

Sve je više ljudi koji se odlučuju da iz grada pređu da žive u selu i pokrene neki svoj biznis, kako zbog dobre zarade, tako i zbog mirnijeg načina života.

Država daje i mnoge olakšice za one koji se odluče na ovakav potez, a ukoliko se odlučite za neki od ovih biznisa uz malo ulaganja možete dobro da zaradite.

Šafran

U krajinskom selu Tamniču nalaze se polja najskuplje biljke na svetu, najskuplje jer se od nje pravi najskuplji začin na svetu! To su prva polja srpskog šafrana.

Zasade su pre pet godina podigli Neda i Saša Nikolić iz Negotina, želeći da se bave organskom proizvodnjom bilja koje niko pre njih nije uzgajao na ovom području.

Od cveta šafrana, čija je berba obično u oktobru, pravi se najskuplji začin na svetu. Nije ni čudo što je začin najskuplji kad je za jedan kilogram potrebno i do 200.000 cvetova koji su izuzetno osetljivi.

Jedan kilogram ovog začina košta skoro 40.000 evra. Jedan gram od 30 do 40 evra. Nikolići su zasada uspeli da uspostave saradnju sa pojedinim restoranima, deo njihovog proizvoda otišao je i u Francusku.

Foto: B. Ilić

Mušmule

Pre nekoliko godina u selu Vodicama kod Smederevske Palanke, na površini od 30 ari, Filipovići su posadili trista stabala ovog voća, oboje su u radnom odnosu, pa su mušmule za njih hobi koji uz zadovoljstvo donese i dodatnu zaradu.

Proizvodnja mušmula ne zahteva ni velika ulaganja ni mnogo rada.

- Razmišljali smo između oraha i lešnika, a onda sam se setila mušmula pošto sam kao mala volela mušmule i tako smo posadili mušmule - rekla je Dijana Filipović za Rinu.

Foto: Printscreen You Tube

Kleka

Poslednjih godina cena kleke je skočila, a kilogram je dostigao i 650 dinara, jer bez ikakvog ulaganja, prskanja hemikalijama, okopavanja i plevljenja kleka rodi punim rodom svake treće godine, tako da su krševi i ornice u jesenjim danima bili puni naroda.

Zato nije ni čudo što se svake jeseni širom Srbije rastrče berači ovih magičnih bobica i tako ostvare odličnu zaradu.

- Od kleke smo uvek lepo zarađivali, decu školovali, kućili kuće i koliko god da naberemo znamo da nam ostaje čist novac jer ništa nismo uložili u gajenje ove biljke. Otkupna cena poprilično varira, prošle godine je samo odjednom sa 400 pala na 280 dinara. Ove godine situacija je dosta drugačija, rod je umanjen za nekih 80 odsto jer je bilo loše oprašivanje, rodilo je samo oko 20 odsto. Stoga je potražnja velika, a ponuda mala. Otkupna cena se sada kreće i do 600 dinara, 650 na veliko - rekli su jednom prilikom za RINU meštani Negbine nadomak Nove Varoši, koji decenijama idu u pohod na lekovite plave bobice.

Foto: B.I.

Osim u prozvodnji džina kleka se pokazala kao izuzteno tražena i korisna u farmakologiji i hemijskoj industriji. Od nje se prave etirična ulja, kreme i parfemi. Sušena bobica kleke se cikliranjem (mlevenjem) koristi u mesnoj industriji kao aditiv u suho - mesnatim proizvodima, dalje se sitnim pakovanjima kupuje u trgovini a domaćinstva je kupuju za dodatke kuvanih jela, poput kupusa ili sarme.