VREME OPREMANJA, IZAZOVA I NOVINA! Pukovnik Vukosavljević: Dopunski rad VMA van radnog vremena vraća se 3. aprila

Pukovnik dr Miroslav Vukosavljević u razgovoru za list "Odbrana" govori o značaju Vojno-medicinske akademije, kao i novinama i izazovima koji joj slede.

U vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića, 2. marta 1844, donet je Zakon o ustrojeniju špitalja centralne vojske. Taj datum se skoro bez ikakvih izmena proslavlja i danas kao Dan VMA. Zasluga za donošenje  tog zakona pripada tadašnjem načelniku saniteta dr Emerihu Lindenmajeru. Bilo je to  vreme kada su u mladoj srpskoj državi prepoznali da je za njeno nesmetano funkcionisanje  potrebno da ima i vojni sanitet.

Načelnik VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević govori o značajnosti Vojno-medicinske akademije u Beogradu.

Da li potreba za vojnozdravstvenom ustanovom postoji i danas? 

− Bezmalo 180 godina VMA predstavlja najveću vojnozdravstvenu ustanovu za lečenje prevashodno osiguranika Fonda za SOVO, ali i građana naše republike, kao i zemalja u okruženju i stranih državljana. Status ustanove gradile su generacije najboljih imena ne  samo vojne već i srpske medicine uopšte i to je standard od kojeg  ne odstupamo ni danas. Da je VMA potrebna, odnosno neophodna dokazujemo skoro svakodnevno izvršavajući osnovne zadatke u službi naroda i države, a da je prepoznata, svedoči kontinuirano ulaganje u kadrove, medicinsku opremu i održavanje ovogimpozantnog zdanja  koje nam je povereno pre više od 40 godina.

Foto: printscreen

 

Nedavno je na proslavi dana VMA ministar odbrane rekao da nisu najveći kapital koji VMA ima "fantastična zgrada i predivna lokacija", nego ljudi koji su u njoj zaposleni i poverenje koje ta ustanova ima među građanima Srbije. Koliko na VMA vodite računa prvenstveno o kadru?

– Oduvek se insistiralo na kadrovima, jer zgrada, ma kako bila impozantna, funkcionalna, postoji u svakom pogledu zbog ljudi – onih koji se u njoj leče i nas koji tu radimo. I ubeđen sam da je za vreme otkako sam načelnik VMA, a to je punih šest godina, primljen najveći broj lica u njenoj  istoriji i sačuvan kadar. To govori i statistika. A bilo je nebrojeno izazova. 

Koliko su godine pandemije bile izazovne za rad VMA i da li se iskustva iz tog turbulentnog vremena mogu iskoristiti kao prilika za napredak struke?

− Pre skoro tri godine VMA je dokazala da je kapacitetima, stručnošću i  spremnošću pravljena upravo za situaciju kada su, kao što je to često slučaj u istoriji, potrebni junaci. Reorganizacija kadra, rad na više lokacija, a uz to i ljudska prirodna reakcija na nepoznato doveli su ne samo do napretka već i do ujedinjenja  svih grana medicine. Više nego ikada  bila je prisutna multidisciplinarnost,  po kojoj smo prepoznati i na koju smo ponosni. Rezultati su se videli ne samo u  zgradi VMA nego i na svakom mestu gde su  naši medicinari pružali pomoć stanovništvu i svako je ponaosob imao priliku da bude ponosan i na sebe i na svoje kolege. Izlazak iz zona komfora uvek donosi posebnu satisfakciju za našu profesiju.

Foto: Ministarstvo odbrane Srbije/Andrija Gavrilović

VMA je ponovo otvorila svoja vrata za brojne stručne skupove i označila povratak njene obrazovne i edukativne funkcije. Koliko je značajna ta razmena stručnih mišljenja lekara raznih specijalnosti i da li je išta propušteno?

− U medicini, možda i više nego u bilo kojoj drugoj nauci, temelj je kontinuirano obrazovanje i usavršavanje koje traje zaista tokom čitave karijere. Iskustva i razmena znanja su nadogradnja za neophodan savremeni način brige i lečenja pacijenata. Iako su tokom epidemije kovida 19  zdravstveni sistemi svuda u svetu doživeli različite izazove u radu, moderna vremena omogućila su da pauze u usavršavanju  skoro i ne bude. Savremeni način komunikacije kroz on-lajn seminare i simpozijume i nacionalna i međunacionalna razmena znanja u stvari su procvetali u periodu  kada je svet usporio za trenutak. Isto se  desilo i na VMA. Već početkom pandemije uspostavljena je saradnja i savetovanje sa kolegama iz zemlje i inostranstva preko sada svima poznate „zum” platforme. Sećam se jedne koju smo organizovali u martu 2020. sa kolegama iz Italije, a znamo  da je sever te zemlje tada bio žarište kako za Evropu, tako i za svet. I sva ohrabrenja i iskustva koja su nam preneli mnogo su nam značili u zbrinjavanju pandemijskih situacija i obolelih pacijenata. Sredinom marta ove godine otvorena je interaktivna učionica na VMA. Vredna informatička oprema je poklon donacija Ujedinjenog Kraljevstva Ministarstvu odbrane i VMA kako bismo imali veće mogućnosti za još jedan od savremenih načina učešća na obukama, edukacijama i treninzima. Drugim rečima, sve smo učinili da se vratimo na pravi način, što se i videlo kroz organizaciju brojnih simpozijuma. Jedino što smo propustili i što nam je svima nedostajalo jeste izostanak brojnih gostiju na VMA. Naš amfiteatar je poznat i dobar domaćin ne samo za stručne  skupove nego i za obeležavanje važnih datuma, vojnih i civilnih. S obzirom na to  da nam je godina lepo krenula veoma dobro posećenom proslavom Dana VMA, uveren sam da ćemo i nastaviti u istom duhu.

Nekoliko međunarodnih skupova održanih na VMA pokazali su da ta ustanova ne zaostaje za svetom kada je reč o savremenoj medicini, već da se uvode savremene metode istovremeno sa kolegama iz Evrope.

− Tako je. Iako su operacione sale VMA u prethodne dve godine uglavnom bile posvećene hitnim operativnim zahvatima, nismo dozvolili da izostane napredak u hirurgiji, svojevrsnom brendu VMA. Dokazali smo preko više primera da smo spremni i dalje za po mnogo čemu  jedinstvene i veoma komplikovane operacije, koje iziskuju iskusne hirurge i uigrane timove brojnih drugih specijalnosti. Na stručnim skupovima organizovanim na VMA imali smo priliku ne samo da ravnopravno učestvujemo u premijernim operacijama uživo već i da prikažemo domaćoj javnosti kako može i treba da se radi. Posle sastanka oftalmohirurga u septembru prošle godine, gde su nam gosti bili najeminentniji stručnjaci iz celog  sveta, jedan od njih, prof. dr Tomas Džon sa  Lajola univerziteta u Čikagu, koji je i gostujući profesor Medicinskog fakulteta  VMA, rekao je na jednoj od naših nacionalnih televizija da ono što je video kod nas u edukaciji, u struci, u praćenju svih svetskih zbivanja apsolutno ne zaostaje za Harvardom, školi koju je on završio. I to je bilo veliko ohrabrenje svima nama koji trenutno vodimo ovu kuću, našoj medicini, vojnom zdravstvu i mladim kadrovima koji stasavaju na Medicinskom fakultetu  VMA. Osim toga, usavršavali smo se i
nastavljamo u istom ritmu i u oblasti urologije, grani medicine koja se razvija neverovatnom brzinom i zahteva konstantno uvežbavanje. Baš iz tog razloga naši urolozi uvode u redovnu kliničku praksu minimalno invazivne zahvate, kao i u svim drugim svetskim zdravstvenim centrima. Cilj je zbrinjavanje pacijenata najsavremenijim načinima uz najmanji broj bolničkih dana, najmanji rizik od komplikacija i bolničkih infekcija, što ide u prilog ne samo korisnicima usluga, našim pacijentima, nego i državi jer su naši pacijenti uglavnom radno sposobni. Svim tim aktivnostima pokazali smo da VMA može da se, pored svih brojnih zadataka koje je imala pored kovida, prestroji u hodu i vrati redovnim obavezama, što i jeste bila jedna od intencija.

Foto: www.mod.gov.rs

Deset transplatacija bubrega urađenih tokom prošle godine i kadaverična trasplatacija jetre u januaru govore o nastavku razgovora transplatacione medicine na VMA, posle pauze zbog pandemije kovida 19. Kakav je ukratko doprinos VMA razvoju te oblasti medicine?

– Volim da kažem da su tri tačkeoslonca VMA – trauma, transplantacija i toksikologija. U oblastitoksikologije imamo Nacionalni centar zakontrolu trovanja, trauma je nešto što nas odlikuje,a transplantacijaje ono na čemu smo oduvek insistirali, jer je to kruna hirurgije. Na VMA postoji transplantacioni program više decenija. Transplantacije bubrega rade se od 1996, a od 2005. godine i transplantacije jetre. Nakon duže pauze, izazvane pre svega pandemijom korone, "oživeli" smo transplantacionu hirurgiju. Takođe, formirali smo Centar za transplantaciju organa, ćelija i tkiva VMA, koji ima za cilj lakšu saradnju naših hirurških timova. Transplantacija zahteva ne samo veštinu i iskustvo već i spremnost za angažovanje u svako doba dana i noći, a to je jedino moguće uz multidisciplinarnost. Još jedan od koraka unapređenja svih oblika transplantacija na VMA je i nabavka novog uređaja za ozračivanje krvi i krvnih produkata, kao i PCR uređaja u Institutu za transfuziologiju i hemobiologiju VMA. Na taj način omogućena nam je potpuna samostalnost u radu, a ta dodatna korist za hematološke pacijente dostupna je 24 časa, sedam dana u nedelji. Istakao bih da jedini u zemlji posedujemo Očnu banku, koja je rađena prema evropskim i svetskim standardima, i da smo od 1971. do sada uradili više od dvesta transplantacija rožnjače. Da bi program transplantacije u zemlji bio na višem nivou, potrebna je koordinacija i saradnja vojnog i civilnog zdravstva – VMA i svih civilnih zdravstvenih ustanova, odnosno drugih transplantacionih centara u našoj zemlji, a naposletku i povećanje svesti kod stanovništva da se najhumanija odluka donosi u najtežem trenutku. Ministarstvo zdravlja organizovalo je sastanak u Kliničkom centru Srbije na kome su učestvovala najodgovornija lica vojnog zdravstva i šefovi nacionalnih transplantacionih timova kako bi se dogovorili o tešnjoj saradnji i kako bi se maksimalno ubrzao proces transplantacije. Čekamo i da se u Skupštini usvoje izmene i dopune Zakona o transplantacijama organa, ćelija i tkiva da bismo mogli punim jedrima da radimo dalje.

Foto: Tanjug

Do nedavno postojale su dve angio-sale, a nedavno je otvorena još jedna, do sada najsavremenija. Da li nam to govori da se povećao broj pacijenata kojima su potrebne takve usluge ili je to korak napred ka modernizaciji?

 − I jedno i drugo. Broj od 4.700 intervencija tokom prethodnih godinu dana u  dosadašnje dve angio-sale ukazuje nam da je treća nažalost bila neophodna. Sve nas je iznenadio podatak da samo sredom imamo na desetine pacijenata kojima je potrebna pomoć interventnog kardiologa 
i to najčešće u slučaju infarkta miokarda, ali i drugih neuroradioloških procedura koje se takođe rade kod moždanog udara. Broj pacijenata možda i ne bi bio veliki ako imamo u vidu da je u progresiji obolevanje našeg stanovništva od kardiovaskularnih bolesti, ali je zabrinjavajuće 
što se sve mlađa populacija suočava sa tim problemom. Sa zadovoljstvom mogu da istaknem da kad sam došao na mesto načelnika VMA, naša interventna kardiologija nije bila ni približno ovoj kakva je sada. Merilo se jednom ili nijednom osobom ili stručnjakom koji su se time bavili, a danas imamo više nego prstiju na ruci ljudi koji se bave interventnom kardiologijom sa apsolutnim uspehom i već nas prepoznaju ostale visokospecijalizovane ustanove u našem okruženju koje se bave tom problematikom. Osim toga, shvatili smo da je interventna kardiologija nemoguća bez podrške kardiohirurgije. I mi smo uložili ogromne napore da je uspostavimo i ublažimo odliv kadra zbog odlaska u penziju. Doveli smo nove ljude i školujemo svoje ljude unutar sistema. Trenutno je Klinika za kardiohirurgiju VMA u usponu, a broj operacija povećali smo za pedeset odsto  samo u toku prošle godine. Trebalo bi da nam se pridruže još dvojica kolega. Imamo četiri nova perfuzera, dolaze nam ljudi koji rade specijalizovano kardiohiruršku anesteziju itd. Jednom rečju, pravimo timove. Ne može se ići sam kroz život, a kamoli u medicini. Na kraju krajeva i uspeh je zajednički, a odgovornost je samo jednog čoveka – načelnika VMA.

Koje će se još novine u dijagnostici i lečenju uvesti ove godine?

– Planiramo mnogo toga. Moram da zahvalim predsedniku države, Vladi Srbije i našem ministru, koji su nam omogućili da kroz projekat kapitalnog opremanja krajem prošle i početkom ove godine zanovimo kompletan sistem za sterilizaciju u operacionom bloku, što nam je bilo izuzetno bitno za funkcionisanje hirurgije. Starim sterilizatorima, koji su nabavljeni pre više decenija, istekli  su resursi i pretio je kolaps u radu. Sada su u naš operacioni blok montirani novi  sterilizatori i to je potpuno nova dimenzija rada. Mogu slobodno da najavim nabavku radioterapijskih uređaja, koja će se uskoro završiti, jer imamo mnogo onkoloških pacijenta koji zahtevaju zračenje, zračnu  terapiju. Nadam se da ćemo uskoro moći da najavimo nabavku najmodernijeg linearnog  akceleratora i prvi put u zemlji Srbiji sajber noža. Za razliku od gama noža koji  zrači samo koštane strukture, mozak i kičmenu moždinu, sajber nož zrači sve ostale unutrašnje organe, a znamo koliko ima pacijenata sa tumorima pluća, jetre, pankreasa itd. Želim da najavim još jedan od kapitalnih projekata opremanja, a vezan je za farmaciju, posebno liniju za magistralne  lekove, jer se u nju nije ulagalo otkako se uselilo u zgradu. Zadržali smo izradu  magistralnih lekova, doduše u skromnim količinama, i sačuvali stručnjake koji to mogu da urade. Pandemijsko vreme iza nas i  svaka vanredna situacija, a ne daj bože rat, naučili su nas da moramo da budemo samostalni, da moramo da imamo lekove. Mi danas pravimo kardioplegike za celu Srbiju. To su rastvori i tečnosti potrebni kod kardiohirurških intervencija. Uložili smo sredstva da tu liniju obnovimo, tako  da očekujemo da se to reši u ovoj godini i da VMA dobije jednu mini fabriku lekova pod svojim krovom. 

Foto: Informer

Replantaciona hirurgija je važan deo zbrinjavanja traumatoloških povreda. Da li na VMA i dalje postoji svojevrsna mikrohirurška škola?

− Prva replantacija prsta urađena na teritoriji bivše Jugoslavije bila je  baš na VMA. Imali smo sreću da smo pod našim krovom iznedrili veliku školu mikrohirurgije za koju su zaslužni prof. dr Arneri, dr Pantelić, dr Panajotović... I nikada nismo prestajali to da radimo. Podsetio bih i na jedan slučaj koji je medijski bio najviše propraćen, a to je vaša koleginica Dea Đurđević, kojoj smo posle teške povrede ruke omogućili da se danas služi njome. Replantacioni hirurški zahvati smatraju se najsloženijim u grani rekonstruktivne hirurgije. Mikrohirurgija iziskuje ogromno hirurško znanje, izvanredno iskustvo, ali i talenat. Naši mikrohirurzi deo iskustva,  nažalost, duguju ratnim dešavanjima. Zadovoljstvo je što i dalje imamo zainteresovane mlade lekare da ovu tradiciju  nastave. Znamo da nije tako popularna, a ni isplativa, kao neke druge hirurške 
grane, ali saznanje da smo u prilici da nekome sačuvamo na primer šaku, povezujući  najsitnije delove koji vraćaju funkciju, nesvakidašnja je hiruruška veština i izuzetna stručna vrednost.

U protekloj deceniji VMA je bila poznata po dopunskom radu njenih zaposlenih van radnog vremena unutar VMA. Očekuje li se povratak tog vida lečenja?

− Na veliko zadovoljstvo svih nas mogu da najavim da se dopunski rad VMA vraća  3. aprila. Zahvaljujući upornosti i trudu naših nadležnih u Ministarstvu odbrane i konačnom zaključku Vlade Republike Srbije, rad VMA van radnog vremena regulisan je na pravno valjan i materijalno-finansijski zasnovan način. Ovakvim potezom, nakon nekoliko godina pauze, VMA opet postiže konkurentnost na tržištu i pruža dostupnost zdravstvene zaštite mnogo većem broju pacijenata. Oni će opet dobiti najbolji kadar koji VMA ima, moći će da biraju koga hoće i kad hoće za svoj novac.To se možda neće dopasti onima iz privatnih zdravstvenih klinika, ali VMA gleda svoj interes, a to je da pružimo najbolju zdravstvenu negu i da maksimalno iskoristimo svoje kadrovske i materijalno tehničke resurse. Posebna blagodet je što će VMA imati svoj podračun u Fondu za SOVO. To na određeni način revita

Foto: Darko Cvetanović

lizuje rad tog fonda, a doneće i prednost zaposlenima i VMA, jer će tim novcem klinike i instituti moći da nabave ono što im treba.

 

Kako će izgledati rad u uslovima obnove zgrade VMA, koja predstoji? 

– Početak radova na obnovi VMA nas mnogo raduje, uveliko traju razgovori sa Nemačkom bankom za razvoj. Sada je izabran glavni konsultant i ispred Vlade Srbije za sprovođenje ovog, za nas važnog projekta – određeno je Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Ministarstvom odbrane i VMA. Nadamo se skorom početku radova. U početku nas je vodila potreba za energetskom efikasnošću – zamena stolarije, enterijerski radovi, kupatila – a onda su u plan renoviranja ušli i kotlarnica i fasada. To je veliki projekat. A što se tiče rada na VMA, on neće stati, izvršićemo preraspodelu prostorija. Pošto je zgrada u obliku krsta, jedno krilo će biti zatvoreno i ono će se renovirati od –2 do 14. sprata. Za to vreme, kako imamo dobra protivpožarna vrata, neće se ništa osećati u drugom delu zgrade, tako su mi obećali svi oni koji će učestvovati u izvođenju radova. A posle toga, imaćemo preporođenu zgradu.

Da li će u toj obnovljenoj zgradi raditi i neki novi mladi lekari specijalisti i oni koji dolaze na specijalizacije?

– Kada govorimo o školovanju i usavršavanju, najveća tekovina posle formiranja Medicinskog fakulteta VMA jeste prijem lica na specijalizacije, koji je počeo početkom prošle godine. Naime,
organizacijsko-formacijskim promenama predvideli smo 58 mesta na svim klinikama i institutima za prijem lekara na neodređeno vreme, a radi specijalizacije. To su civilna lica, a za to vreme naši kadeti se nesmetano usavršavaju. Oni koji su prvi odškolovani završili su specijalizaciju i već dve godine rade. To su danas kapetani prve klase, majori koji rade na klinikama i institutima. U dogovoru sa načelnikom Generalštaba obezbeđeno je da niko više ne čeka duže od dve godine na specijalizaciju.

Foto: Darko Cvetanović

Da li VMA i dalje privlači nove kadrove?

− Neskromno mislim da VMA u potpisu radnog mesta i dalje donosi sa sobom delić istorije duge skoro 180 godina, poverenje ogromnog broja građana, ugled u domaćoj i međunarodnoj javnosti, a kao takva jeste prilika za mlade generacije. Takođe, hirurška škola VMA, anesteziološka škola, prva u našoj zemlji Služba za zdravstvenu negu kao naslednica škole vojnih medicinskih sestara, a uz iskustvo koje mentori iz svake oblasti nesebično dele mladima, važe za kvalitetne početne pozicije nakon kojih se grade dobre karijere. Ne treba uopšte sumnjati u to da je VMA magnet za nove kadrove. Ona je to bila i biće.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.