PEDIJATAR UPOZORAVA! Virusi, alergije, varičele i šarlah se masovno šire među decom - Evo kako da prepoznate prve simptome

Respiratorni virusi, stomačni virusi, alergija, varičele, pa i šarlah i mononukleoza trenutno haraju među decom, upozoravaju lekari.

Lekari napominju da ništa nije neuobičajeno, ali treba biti oprezan i voditi računa da se deca zdravije hrane, više spavaju, kako bi ojačali imuni sistem i postali otporniji. Razlog osetljivosti je taj što su i deca baš kao i odrasli u doba borbe sa kovidom bili "pod maskama", te sada burnije raguju na viruse koji su aktuelni za ovo doba godine. Takođe, pominje se i takozvani "američki virus", koji se širi među predškolskom decom.

Što se pomenutog virusa tiče, u Institutu za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” govore da se u Srbiji svake godine registruje oko 10 epidemija ove bolesti, gotovo isključivo u vrtićima među decom. Od početka ove godine registrovano je sedam epidemija u vrtićima, sa ukupno 37 registrovanih obolelih. Ova bolest se može javiti u bilo kom uzrastu, ali je veoma retka kod odraslih.

- Radi se o bolesti koja je vrlo uobičajena i kod nas se ne prijavljuje obaveznom prijavom. Registruje se samo u okviru epidemija u vrtićima. Misli se na bolest šaka, stopala i usta uzrokovanu enterovirusima koju uzrokuju koksaki virusi (A6 i A16) i enterovirus 71. Ova bolest je česta kod novorođenčadi i dece mlađe od 5 godina. Većina dece ima blage simptome tokom 7 do 10 dana, koji uobičajeno uključuju simptome slične gripu, pojavu afti u ustima i osip na koži - objašnjavaju u Batutu.

Foto: Shutterstock

Deca često dobiju temperaturu i druge simptome slične gripu (groznica, smanjen apetit, upaljeno grlo i malaksalost) 3 do 5 dana pošto se zaraze. Takođe, dete može dobiti bolne afte u ustima.

- Afte obično počinju kao male crvene tačke, često na jeziku i unutrašnjoj strani usta, koje stvaraju plikove i mogu postati bolne. Osip se obično nalazi na koži dlanova i tabana, a može se javiti na rukama i nogama. Osip obično ne svrbi. Bolest se širi u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom ili posle dodirivanja kontaminiranih predmeta. Osoba je najzaraznija tokom prve nedelje bolesti. Ne postoji specifična terapija. Najčešće se leči kod kuće uz simptomatsku terapiju - navode u Batutu.

Koji su virusi u cirkulaciji

Ono što najviše cirkuliše su rinovirusi koji napadaju organe za disanje, pa mogu dati i povišenu temperaturu. Takođe, sada je prisutna i alergija kako kod dece, tako i kod odraslih, pa često dolazi do mešanja jer su simptomi slični u vidu kijavice, zapušenosti ili curenja iz nosa...

Foto: Freepik.com

Pedijatar dr Saša Milićević objašnjava kako razlikovati alergiju od virusa i da bi trebalo poraditi na jačanju imuniteta kod dece.

- Imamo pacijente sa alergijom, i onda kada me pitaju kako da razlikuju alergiju od akutne virusne bolesti, najlakše je to razlikovati po temperaturi. Virusi uglavnom daju temperaturu, malaksalost, a alergija retko kad daje malaskalost a temperaturu nikad. Ako neko ima temperauru onda je to verovatno virus - objašnjava dr Milićević.

Stomačni virus i dalje tu

Od novembre meseca stomačni virus cirkuliše, kako među decom, tako se javlja i kod odraslih. Lekari apeluju da treba uzimati dovoljno tečnosti, obavezno prati ruke, i ukoliko neko ima simptome trebalo bi da miruje dva do tri dana uz probiotik.

- Još uvek ima stomačnih virusa, to su rotavirus i adenovirus. Imamo pacijente sa dijarejom, koja se javlja ne samo kod dece, već i kod odraslih. Povraćanje je prisutno, pa je potrebno uzimati dovoljnu količinu tečnosti - kaže pedijatar.

Foto: Shutterstock

Šarlah, varičela, mononukleoza

Varičela je sada aktuelna, ali tu je i šarlah koji se ove godine javlja više, nego što je to bio slučaj prošle godine.

- Prisutan je i šarlah. To je streptokokna infekcija, angina koja je praćena osipom. I onda tu dolazi do zabune jer neko pomisli da li je alergija, ili virus, a ono je u pitanju šarlah. Prošle godine je bio redak, a ove godine ga ima. Varičela je takođe prisutna. Ranijih godina se tačno znalo kada joj je vreme, kada je sezona, a sada se to potpuno izgubilo pa nema pravila. Ima, recimo, dosta malih pacijenata sa astmom koji reaguju na ovu promenu vremena i onda se javlja kašalj, sviranje u plućima, šištanje. Srednjoškolci imaju recimo alergijsku kijavicu, kod njih su tegobe kijanje, svrab u očima, teško dišu - kaže pedijatar.

Foto: Freepik.com

Kako dodaje, kod dece se sada javlja i upala srednjeg uha, i uglavnom su u pitanju deca koja imaju uvećan treći krajnik.

- Svakog dana ih ima po troje koji se jave zbog ovog problema. Što se kovida tiče, retko se javlja, jer sada imamo druge viruse. Kod dece preko pete godine javlja se i mononukleoza. Deca koja idu na treninge, piju iz iste čaše, iz iste flaše, pa je dovoljno jedan da ima i da prenese drugima. Ona prođe sama, ali može nekada da da komplikacije. Zato ta deca koja imaju mononukleozu moraju da miruju, a to tim malim sportistima teško pada. Ona dosta podseća na klasičnu anginu, zato što se javi bol u grlu, otok limfnih čvorova, temeperatura može a i ne mora. Ponekad liči na streptokoka anginu, a u stvari kad bolje pogledamo, bude i mononukleoza, pa je terapija potpuno drgačija. Zato moramo biti oprezni i precizni - dodaje dr Milićević.

Oslabljen imunitet

Kako odrasli tako i deca, prošli su kroz izolaciju i nosili maske. Manji kontakt štiti organizam od virusa, a sada smo postali otvoreniji, pa se stiče utisak da smo osetljiviji na viruse.

- Dve godine smo bili pod maskama, nismo izlazili puno, manje smo bili u kontaktu sa različitim klicama pa je imunitet malo oslabio, odvikao se. I odjendom smo izloženi različitim virusima. Organizam ne može tako brzo da stvori antitela prema nekom novom virusu i zato ljudi oboljevaju. Drugi problem je što je imunitet kratak kad su u pitanju disajni respiratorni ograni, pa se ljudi pitaju kako sam se razboleo posle kratkog vremena. Ne mora da znači da je isti virus, može da bude bilo koji drugi, a kad je isti virus imunitet kratko traje pa može čovek opet da oboli - objašnjava pedijatar. 

Foto: Pixabay

Zdrava hrana i više sna

Deca se hrane nezdravo, manje spavaju, pa su samim tim i neotpornija na provocirajuće faktore kakavi su virusi.

- Maksimalno da pojačaju ishranu, da uzimaju dosta voća i povrća. Takođe, potrebno je deca da spavaju. Imam utisak da su deca nenaspavana, onda imunitet pada ako dete ili odrastao čovek ne spava dovoljno. Deca su umorna, non stop su na društvenim mrežama, mobilnim relefonima. Ishrana mora da bude bolja jer oni jedu brzu hranu, a to nije zdravo, nemaju ni vremena ni naviku da jedu zdravu hranu - zaključuje pedijatar.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.