"LOŠ" HOLESTEROL UBIJA! U Srbiji veliki broj ljudi umire od posledica kardiovaskularnih bolesti - Lekari apeluju: Prevencija je veoma važna

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno. Situacija se ne razlikuje ni u Srbiji, gde je prema podacima iz 2021. godine 56 hiljada ljudi umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti.

U četiri do pet slučajeva kardiovaskularnih smrti uzrok je aterosklerotska kardiovaskularna bolest. Jedan od glavnih faktor rizika za razvoj ove bolesti je povišen nivo LDL holesterola, poznatijeg kao “loš” holesterol.  

Upravo iz tog razloga, organizovana je konferencija pod nazivom "Opterećenje dislipidemijom i razvoj strategije Republike Srbije za efikasno preveniranje posledica dislipidemije i očuvanje kardiovaskularnog zdravlja stanovništva“. Konferenciju je organizovalo udruženje Institut za istraživanje i razvoj dobrih praksi "Well-being international“ uz podršku Ministarstva zdravlja, relevantnih strukovnih udruženja i predstavnika pacijenata. Tema konferencije je bilo donošenje Inicijative  za kreiranje Nacionalnog programa prevencije aterosklerosklerotske kardiovaskularne bolesti efikasnom korekcijom dislipidemije (poremećaj lipida). Pod vođstvom Ministarstva zdravlja, konferencija je okupila relevantna strukovna udruženja i predstavnike pacijenata oko zajedničkog cilja – smanjenja kardiovaskularne smrtnosti na nacionalnom nivou. 

Uzimajući u obzir da su povišene vrednosti LDL holesterola faktor rizika na koji se može efikasno delovati i brzo redukovati, Ministarstvo zdravlja je ukazalo da ključni prioritet strategije javnog zdravlja upravo leži u prevenciji. 

Foto: Privatna arhiva

Konferenciju je otvorio državni sekretar Ministarstva zdravlja doc. dr Aleksandar Stefoski istakavši da disilipidemija dovodi do kardiovaskularnih oboljenja koja su u našoj popuaciji na prvom mestu po broju obolelih i preminulih osoba. Kardiovaskularna oboljenja prednjače u crnoj statistici i u odnosu na ostale malignitete. 

Direktorka Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine prof. dr Edita Stokić, rekla je da je identifikovan veliki broj faktora rizika za nastanak ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti i kao najznačajniji faktor tog tipa navela porast aterogenog LDL holesterola i da bi rešenje za prevenciju KVB trebalo tražiti u efikasnom snižavanju nivoa LDL holesterola. 

Akademik prof. dr Nebojša Lalić, direktor Klinke za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, istakao je da je samo jedan od koraka ka unapređenju kardiovaskularnog zdravlja stanovništva podizanje svesti o rizicima i značaju kontrole LDL holesterola među pacijentima i lekarima na svim nivoima zdravstvene zaštite. 

- Kako bi se obezbedila uspešna implementacija usvojenih kriterijuma na svim nivoima, neophodno je kreiranje nacionalnog Vodiča dobre kliničke prakse za tretman dislipidemije u prevenciji aterosklerotske KVB u skladu sa važećim evropskim preporukama o lečenju dislipidemija i novih smernica o prevenciji kardiovaskularnih bolesti u kliničkoj praksi - dodao je akademik Lalić. 

Foto: Privatna arhiva

Prof. dr Arsen Ristić, kardiolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije ukazao je da je u cilju boljeg otkrivanja pacijenata sa kardiovaskularnim rizikom, pravovremenog dijagnostikovanja i početka lečenja, neophodno je uniformisanje referentnih vrednosti u laboratorijskim analizama koje se odnose na lipidni status, unapređenje postojećeg elektronskog zdravstvenog kartona, uspostavljanje nacionalnog registra za  familijarnu hiperholesterolemiju na primarnom nivou zdravstvene zaštite, kao i unapređenje dostupnosti  inovativnih terapija uz sprovođenje aktuelnih terapijskih smernica.  

U okviru ekspertskog panela diskutovalo se o opterećenju koje nose poremećaji lipida i razvoju strategije za efikasno preveniranje posledica dislipidemije i očuvanje kardiovaskularnog stanovništva Srbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.