PLAĆAJTE SVOJE PARKING KAZNE! Ovo su razlozi zbog kojih mogu da vas VRATE SA GRANICE

Za smao nekoliko dana stiže Vaskrs, a već od sutra i neradni dani za većinu ljudi u Srbiji pa je već primetna gužva na graničnim prelazima kako iz Srbije u inostranstvo, tako i obrnuto. Međutim, postoje razlozi zbog kojih možete biti vraćeni sa granice.

Nadovezujući se na školski raspust koji je već počeo, porodice sa decom su isplanirale putovanja, ali kako ne biste došli u neprijatnu situaciju da vas sa granice vrate, oduzmu vam stvari koje nosite sa sobom, ili u krajnjem slučaju kako ne biste morali da platite kaznu, obratite pažnju na sledeće stvari.

Pre polaska na put, savetuje se da obavezno proverite sve uslove ulaska u državu u koju se putuje preko zvaničnih sajtova njihovih državnih organa ili diplomatsko-konzularnih predstavništava u Srbiji. Posebnu pažnju treba obratiti na carinske propise, kako se ne bi nehotice načinio prekršaj koji povlači odgovarajući postupak i sankciju. Isto se odnosi i na propise o bezbednosti saobraćaja.

Koliko pasoš treba da važi pre putovanja?

Vaša putna isprava odnosno pasoš mora biti važeća da biste mogli putovati u većinu zemalja na svetu osim za Crnu Goru, Makedoniju i Republiku Srpsku u koje se može ući sa važećom ličnom kartom.

Misleći da je dovoljno što je naš pasoš važeći nehotice znamo da napravimo veliku grešku koja nas može koštati putovanja. Obično proverimo da li ističe pre datuma putovanja i ako to nije slučaj, smatramo da imamo ispravan putni dokument. Međutim, da bi ste mogli preko granice, postoji određeni minimum koliko još pasoš mora da važi.ž

Foto: Pixabay

Ukoliko putujete u Hrvatsku, Bugarsku, Mađarsku, Grčku i ostale zemlje Evropske unije, pasoš mora da je važeći minimum 90 dana od datuma planiranog povratka u našu zemlju. To je zbog toga što isto toliko dana građani naše zemlje prema šengenskom sporazumu mogu da ostanu u zemljama Evropske unije, pa se na ovaj način putnici osiguravaju da neće ostati bez važeće putne isprave dok su u inostranstvu, u slučaju da ostanu duže nego što su planirali.

I za zemlje van EU postoje minimumi. Za one koji će putovati na primer u Tursku ili Egipat, potrebno je da znaju da pasoš mora da važi minimum još 180 dana od datuma polaska, dok je za Tunis minimum nešto manji i iznosi 150 dana.

Stoga, dobro pogledajte datum isteka pasoša i to pre nego što uplatite putovanje, kako biste znali da li na vreme možete izvaditi novi pasoš. Veoma je važno i da obratite pažnju na pasoše svoje dece.

Dečiji pasoši, odnosno pasoši maloletnih osoba imaju kraći rok važenja nego što je to slučaj kod odraslih. Deci uzrasta 14 i više godina izdaje se pasoš koji važi koliko i za odrasle, odnosno 10 godina. Deci uzrasta od 4 do 14 godina MUP Srbije izdaje pasoš koji važi pet godina, a mališanima mlađim od 4 godine pasoš važi 3 godine. Dakle, ako imate decu mlađu od 14 godina, nemojte se pouzdati u to da sigurno važi jer ste ga izvadili kad i vaš. Ukoliko dete nema važeći pasoš sasvim sigurno će vas naša policija vratiti sa granice.

Foto: Shutterstock

Zbog neplaćene parking kazne vraćaju sa granice

Nije redak slučaj da se vozači neprijatno iznenade kada im na samoj granici saopšte da se u sistemu pojavila blokada zbog neplaćenih kazni i da zbog toga ne mogu da im izdaju registracionu nalepnicu, ili čak i vrate sa granice ako je zbog neplaćene kazne raspisana poternica.

Tako se i događa da cele porodice u automobilima budu vraćane sa graničnih prelaza zbog neplaćenih kazni od nekoliko hiljada dinara.

Do ove neprijatnosti uglavnom dolazi jer saobraćajna policija i "Parking servis" ako počiniocu prekršaja na licu mesta ne uruče kaznu, to čine isključivo slanjem obaveštenja o prekršajnom nalogu na kućnu adresu vlasnika automobila.

Foto: Beta

To obaveštenje se potom šalje poštom, a pronašli obaveštenje u sandučetu ili ne, prekršajni nalog stupa na snagu posle 15 dana. Od tog momenta u roku od osam dana moguće je platiti upola manju kaznu, ali najčešće oni koji ne vide obaveštenje propuste i ovu šansu.

Kako bi se izbegle neprijatnosti, preporuka za sve je da provere da li se nalaze u "Registru neplaćenih kazni i drugih novčanih iznosa" na sajtu Ministarstva pravde.

Drugi način da vozač proveri da li postoji neka kazna za koju ne zna, jeste da sa ličnom kartom ode na šalter pisarnice Prekršajnog suda u Beogradu i traži listing predmeta na svoje ime. U Prekršajnom sudu u Beogradu kažu da trenutno imaju hiljade predmeta zbog saobraćajnih prekršaja.

Šta ako putujete u zemlje Šengena

Pogranični organi, pored važećeg biometrijskog pasoša, na uvid mogu pored pasoša zatražiti više drugih dokaza i ličnih isprava kojima bi se pravdalo putovanje u zemlju koja je u zoni Šengena.

Prema tome, ako putujete u ove zemlje, pasoš mora biti važeći najmanje tri meseca nakon planiranog datuma povratka iz zemalja Šengenskog prostora i pasoš mora biti izdat u prethodnih 10 godina.

Foto: Tanjug/Aleksandar Orlić

Na granici Vam može biti i zatražen dokaz o odgovarajućem novčanom iznosu koji odgovara planiranoj dužini boravka u Šengenskom prostoru ili kreditna kartica na uvid; vaučer turističke agencije za putovanje; rezervaciju hotela ili potvrdu o privatnoj adresi na kojoj ćete boraviti.

Dodatno, od Vas se kao dokaz može tražiti i pozivno pismo, odnosno izjava državljanina ili lica sa odobrenim boravkom u nekoj od zemalja članica Šengenskog sporazuma, kada je reč o privatnoj poseti. Ukoliko se pak radi o poslovnom putovanju, može se tražiti pozivno pismo firme.

Skrećemo pažnju da ulazak u Šengenski prostor svakako neće biti odobren licima koja predstavljaju opasnost za javni red i mir, javno zdravlje i unutrašnju bezbednost, kao i licima koja se, po bilo kom osnovu nalaze na listama zabrane ulaska u neku od zemalja članica Šengenskog sporazuma.

Dozvoljeno poneti ograničenu količinu voća, povrća i jaja

U Hrvatsku iz zemalja koje nisu članice EU i Šengena, te zemalja trećeg sveta ne smete unositi meso ni mlečne proizvode. Međutim, smete poneti ograničenu količinu voća, povrća i jaja, proizvode od jaja i med.

Foto: Tanjug/Aleksandar Orlić

Preko granice možete preneti "druge proizvode životinjskog porijekla", kao što su med, jaja, proizvodi od jaja, meso puževa, žablji bataci, do 2 kg po osobi. Dopuštene su i ograničene količine ribe te ribljih proizvoda.

Tako jedna osoba može uneti 20 kg "svežih proizvoda ribarstva bez utrobe ili pripremljenih ili prerađenih proizvoda ribarstva" ili jednu ribu po osobi. Dopušteno je najviše 2 kg mleka u prahu za bebe, hrane za bebe i posebne hrane koja se koristi zbog medicinskih razloga, kao i najviše 2 kg hrane za kućne ljubimce.

Nosite li meso ili mlečne proizvode koje niste prijavili, ti će proizvodi biti zaplenjeni i uništeni, a vi možete biti kažnjeni novčano ili čak kazneno gonjeni.

Šta je lični prtljag?

Lični prtljag putnika čine svi predmeti nekomercijalnog karaktera, odnosno koji se ne mogu prodavati, a koje putnik nosi sa sobom jer su neophodni za svakodnevno funkcionisanje.

Foto: Pixabay

To su odeća, obuća, razni tehnički uređaji, sportski rekviziti, predmeti za održavanje lične higijene, lek za uobičajenu terapiju i drugi predmeti za ličnu upotrebu. Količina ovih predmeta zavisi od svrhe putovanja, pola, zanimanja putnika, godišnjeg doba i drugih okolnosti u vezi sa konkretnim putovanjem.

Predmeti koji služe ličnim potrebama putnika za vreme putovanja, nezavisno od toga da li ih nose sa sobom ili su ih dali na prevoz vozaru, oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina. Ukoliko je putnik lični prtljag dao na prevoz drugim prevoznim sredstvom, na zahtev carinskog organa podnosi i odgovarajući dokaz da se radi o njegovom ličnom prtljagu.

U lični prtljag može da spada i hrana, ali samo ona koja je vakumirana i hermetički izolovana.

Vrednost robe za koju smo oslobođeni od plaćanja dažbina

Oslobođeni ste od plaćanja uvoznih dažbina na predmete koje unosite iz inostranstva za svoje lične potrebe i potrebe svog domaćinstva - u vrednosti od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, pod uslovom da ti predmeti nisu namenjeni preprodaji. Ova povlastica se odnosi na državljane Republike Srbije.

Foto: freepik

Ukoliko kod sebe imate robu koja je veće vrednosti od 100 evra i za koju se plaćaju uvozne dažbine, na graničnom prelazu to treba da prijavite cariniku.

Da li će moj laptop biti ocarinjen?

Carinski organ dužan je da, u svakom konkretnom slučaju, utvrdi koji predmeti čine lični prtljag putnika i dalje postupi u skladu sa propisima.

S tim u vezi, laptop možete nositi sa sobom , ali su carinski službenici dužni da, kao i za ostale stvari koje nosite, utvrde da li se zaista radi o predmetu koji je sastavni deo ličnog prtljaga ili je pak, u pitanju npr. novi uređaj koji podleže naplati uvoznih dažbina.

Carinske povlastice

Odredbama člana 245. Carinskog zakona, oslobođena su od plaćanja uvoznih dažbina fizička lica, i to putnici koji dolaze iz inostranstva na predmete koji služe njihovim ličnim potrebama za vreme putovanja (lični prtljag), nezavisno od toga da li ih nose sa sobom ili su ih dali na prevoz vozaču.

Foto: Marko Đoković

Takođe, domaći putnici, pored predmeta ličnog prtljaga - na predmete koje unose iz inostranstva, ako nisu namenjeni preprodaji; strani državljani koji su dobili državljanstvo i strani državljani koji su dobili azil, odnosno odobrenje za stalno nastanjenje u Republici Srbiji - na predmete za svoje domaćinstvo, osim na motorna vozila.

Način sprovođenja odgovarajućih carinskih postupaka u skladu sa propisanim povlasticama regulisan je odredbama Uredbe o carinskim povlasticama.