BORAC SA KOŠARA NEMA NI 9.000 DINARA DA KUPI LEKOVE! Majka jako bolesna, sestru noga izdala! Nemaju ni brašno! Sada moli za našu pomoć, Vaskrs proveo tužno

Borac sa Košara Miloš Jovanović iz sela Troštica, pod Golijom kod Novog Pazara, živi u vrlo teškim uslovima. Vaskrs je proveo skromno, tužno, sa malo hrane koju je podelio sa sestrom i bolesnom majkom.

I Miloš je bolestan, u njegovom zdravstvenom kartonu ispisano je više dijagnoza. Sve su posledice stresa koji je doživeo i proživeo na Košarama, gde je gledao raspolućene glave svojih saboraca, razneta tela svojih drugova. Još uvek čuje njihova zapomaganja!

Miloš je pre nekoliko godina, zahvaljujući dobrotvoru iz Novog Pazara Hidu Muratović, svojim kolegama sa Košarama, ali i donatorima - dobio novu kuću. Do tada je sa bolesnom majkom i sestrom živeo u kolibi od pruća i blata, u kojoj su se šetali pacovi i zmije.

Foto: printscreen

I danas je Milošu potrebna pomoć. Njih troje živi od socijalne pomoći i penzije, a skoro sve daju za lekove. Tih nekoliko hiljada dinara koje preteknu, oni razvuku do kraja meseca.

- Majka je mnogo bolesna, sada su joj prepisali nove lekove za koje nam je mesečno potrebno dodatnih devet hiljada dinara, a mi to nemamo. I ja sam bolesna, noga me je izdala. Za Miloša svi znaju koliko je bolestan i da ni on ne može da radi. Ima dijabetes, hormonski poremećaj, posttraumatski sindrom i još mnogo toga, tako da ni on ne može da radi. I bez hrane smo ostali, nemamo ni brašna - priča za Informer Marina Jovanović.

Foto: printscreen

Jovanovići su imali dug za struju visine iznosa oko 200 evra, ali su taj novac pozajmili i račun je podmiren.

- Treba sada da vraćamo ljudima novac, a nemamo hleba da jedemo. Vratićemo, nećemo obraz izgubiti. Mašina za veš se ugasila, više ne radi, na rukama perem veš - kaže ona.

Za Miloša nisu znali tri meseca

Leta 1999. godine Miloš Jovanović nosio je vojnu uniformu i branio svoju državu na Košarama. Nerado govori o svemu što je tamo doživeo.

- Sanjam poginule drugove, sanjam njihovo zapomaganje. Nekada vidim te slika i dok sam budan. I nebo i zemlja su tamo goreli, a mi između... Krv, delovi tela, otkinuti granatama i snajperima... Majka Rosa i sestra Marina su tada dobile informaciju da sam poginuo. Tri meseca su žalile zamnom misleći da sam mrtav. Kada sam se pojavio ispred kuće one me nisu prepoznale, kosa me progutala, brada porasla, odeća pocepana i krvava - kazao je Miloš.

Foto: printscreen

Porodica Jovanović očekuje pomoć od svojih sugrađana i sunarodnika. Svi koji su i prilici da pomognu to mogu učiniti u dogovoru sa Marinom, koju mogu kontaktirati putem telefona 020351580.