OD ALERGIJA NE MOŽE DA SE DIŠE! Doktorka otkriva kako se izboriti sa tegobama i koju grešku mnogi prave

Lepo vreme i priroda koja se budi u proleće najviše zadaju muku osobama koje pate od alergija. Dr Zorica Plavšić za Informer.rs otkriva kako izaći na kraj sa tegobama, ali i koje greške najčešće prave ljudi koji se bore sa alergijama.

April je mesec karakterističan po istovremenom prisustvu gotovo svih vrsta polena kod nas. Međutim, osilacije temperature, kao i nagle promene vremena presekle su emitovanje polena u vazduhu, ali sa prvim povećanjem temperatura dolaze problemi sa alergijama.

Alergolog dr Zorica Plavšić ističe da postoji opasnost od pojave simptoma alergije kod čoveka u ovom periodu godine, nezavisno od toga da li je u ranijim godinama bio alergičan.

- Alergije u organizmu čoveka mogu po prvi put da se pojave bilo kada, od ranog detinjstva, pa sve do kraja života. Moramo biti svesni da svako od nas potencijalno može postati vremenom alergičan. Postoje dva moguća načina nastanka alergija u organizmu, a prvi je nasledna sklonost. Ona se obično javlja u ranijim godinama života, međutim, postoje slučajevi kada to bude kasnije. Razlog toga su uslovi koji se nisu dovoljno poklopili da bi izrazili simptome. Drugi način je uticaj čoveka na sopstveni organizam putem načina života, korišćenjem duvana, alkohola, ali i prisustvo hroničnih oboljenja. Sve to utiče na imuno sistem i uništava ga, što pravi idealne uslove za nastanak alergije - rekla je dr Plavišić. 

Foto: Privatna arhiva

Doktorka naglašava da je veoma važno razlikovati alergiju od simptoma gripa i virusa.

- Simptomi alergija, virusa i gripa često znaju da budu slični, usled čega mnogi alergiju prepišu blažoj prehladi. Samo na osnovu simptoma ne možemo odrediti da li je u pitanju alergija, jer kijanje može biti uslovljeno i promenom vremena kao i padom imuniteta. Jedino rešenje putem kojeg ćemo dobiti ispravne odgovore je alergo-test poznat kao i PRICT test. Takva vrsta ispitivanja prodrazumeva kožni test koji obuhvata 10 i više alergena i nakon 15 do 20 minuta daje tačne rezultate. Iritacija na koži podlaktice pokazuje nam tada koji alergeni su uočljivi, a definitivnu potvrdu dijagnoze dobijamo putem analize krvi u kojoj tražimo povećane vrednosti specijalnih vrsta belančevina - objasnila je dr Plavšić. 

Simptomi alergije

Najučestaliji simptom alergija je kijanje, koje u mnogim slučajevima zna da bude uporno.

- Karakteristični i najčešći simptom je kijanje, svrab u nosu, pojačana sekrecija iz nosa ili pak zapušen nos zbog otoka sluzokože ili veoma suva sluzokoža nosa koja je jako osetljiva i bolna. Zbog zapušenog nosa, otežana je drenaža sinusa pa se često javlja glavobolja, U isto vreme može da se javi i alergija na sluzokoži oka. Oko je crveno, izražen je svrab, peckanje kao da je prisutno zrnce prašine u oku, i pojačana je sekrecija suza. Ukoliko dođe do alergijske reakcije u disajnim putevima, javlja se suv uporan kašalj, otežano disanje sa otežanim iskašljavanjem gustog lepljivog sekreta - istakla je alergološkinja.

Foto: Shutterstock

Preventiva

Alergolog savetuje da je najbolja zaštita od alergije pobeći od onoga na šta je osoba alergična, ali da to naravno nije uvek moguće. 

- Preventiva postoji, ali je vrlo važno znati da roditelji mogu da utiču na neutralisanje uzroka istih još pre nego što se beba rodi. Naime, ako su oba roditelja alergična na polen trave i drveća, postoji velika verovatnoća da će dete naslediti to od njih. Zato roditelje sa takvim tegobama savetujemo da ne planiraju rođenje svoje dece u proleće, jer su prvih par meseci života deteta su ključni u razvijanju respiratornih sistema - ističe dr Plavšić.

Foto: printscreen

Prema rečima naše sagovorinice, pojava alergija nije tipična samo za osobe sa određenim tegobama, već i za one koji ne praktikuju zdrav način života. 

- Oni koji do sada nisu osetili simptome alergija, ne znači da neće. Najbolji način preventive je zdrav stil života bez zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, alkohola i duvana. Važno je sprečiti pojavu zavisnosti kod dece od šećera, mleka i mlečnih proizvoda jer upravo oni mogu biti okidači za pojavu alergija - objasnila je naša sagovornica. 

Foto: Freepik.com

Terapije i načini držanja alergije pod kontrolom

Dr Plavšić objašnjava da se alergija može držati pod kontrolom samo ukoliko pacijenti poštuju određena pravila koja im mogu pomoći u borbi protiv iste.

- Ukoliko osoba oseća simptome alergije važno je da poštuje određena pravila. Tokom dana treba držati zatvorene prozore stana ili kuće, a provetravanje praktikovati samo u kasnim večernjim satima, najbolje posle 23 časa, jer je tada najmanja količina polena u vazduhu - objasnila je doktorka. 

Foto: Shutterstock

Mnogi ne mogu da se pridržavaju ovih pravila, jer su uslovljeni izlaskom iz svog doma u kritičnom periodu dana, ali doktorka ima savet i za njih.

- Većina je u obavezi da izađe iz kuće tokom dana radi obavljanja svojih obaveza, ali čak i tada mogu da utiču na manje širenje polena u svom domu. Naime, važno je po povratku kući iščetkati kosu pre ulaska u stan, takođe istresti jaknu, košulju ili bluzu kako bi odstranili polen koji se zadržao u kosi ili na odeći. Dobro obrisati i skinuti obuću pre ulaska u stan, a ukoliko je ste šetali kućnog ljubimca i njega dobro iščetkajte - savetuje dr Plavšić.

Izbegavanje terapije je greška

Dr Plavšić ističe da mnogi prave grešku kada je reč o izbegavanju terapije koja je ključ u lečenju simptoma alergija.

- Postoji nekoliko grupa lekova. Pre svega lekovi koji brzo deluju i smanjuju tegobe su medikamenti pod nazivom antihistaminici koji neutrališu simptome, a uzimaju se tokom cele sezone alergija i njihovo dejstvo traje 24 časa, tako da se moraju uzimati svakodnevno. Druga grupa lekova deluje sporije, ali vrlo efektivno i preventivno, to su antileukotriemi. Oni svoj maksimalni ekefat ispoljavaju tek nakon tri meseca redovnog uzimanja i mogu da se piju tokom cele godine, jer na taj način u periodu alergija potpuno neutrališu simptome - zaključila je za naš portal alergolog dr Zorica Plavšić. 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.