BEOGRAD NIJE SAMO NAJLEPŠI, VEĆ I NAJSLOBODNIJI VELEGRAD U EVROPI! U njemu nema bolesne rusofobije, ali ni antizapadnjaštva!

Sa svojim položajem i istorijskim iskustvom u kome se prepliću civilizacije Istoka i Zapada, Beograd je u jedinstvenoj poziciji da u budućnosti bude otvoreni grad pomirenih kontrasta

Nije nikakva tajna da je Beograd u proleće ubedljivo najlepši grad na svetu. Tada se, kako lucidno primećuje Momo Kapor, zahvaljujući suncu, toj „sirotinjskoj majci", topi šminka i kupljena elegancija izvikanih i bogatih evropskih metropola, a do izražaja dolazi nepatvoreni šarm, duhovna i fizička lepota Beograđanki i Beograđana.

Ovog proleća, međutim, Beograd nije samo najlepši, već, usuđujem se reći, i najslobodniji velegrad u Evropi. U njemu nema bolesne rusofobije, ali ni dominantnog antizapadnjaštva, on radosno i radoznalo prihvata najbolje iz svih svetova, dajući svemu uvezenom onu prepoznatljivu dozu specifičnog „beogradskog šmeka".

Od početka vojnog sukoba u Ukrajini, Srbija i Beograd primili su, na radost lokalnih stanodavaca i rentijera, nemali broj Rusa i Ukrajinaca, a ogromna većina se skladno i uspešno integrisala u svoje mikro-sredine. Možete neke od njih sresti na liturgiji u Crkvi Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu kako se zajedno mole i pričešćuju. To nije prvi put, Beograd je i nakon Oktobarske revolucije bratski primio brojne pripadnike bele ruske emigracije koja je, sa svoje strane, dala neprocenjiv doprinos estetskom, naučnom i kulturnom razvoju naše prestonice.

I Sputnjik i Bi-Bi-Si

U Beogradu trenutno, kao u malo kom gradu u Evropi, možete čitati i slušati i Sputnjik i Bi-Bi-Si, možete otići na veliki miting podrške Rusiji, ali i prošetati se u koloni plavo-žutih demonstranata koji slave Ukrajinu.

Podrazumeva se da svoj geopolitički izbor, ideološki stav i dnevnopolitičko mišljenje ne namećete agresivno drugima, jer onda počinje ona ružna priča o isključivosti, nevaspitanju i totalitarnoj svesti, a to nikako ne ide uz beogradsku ležernost, kosmopolitizam i širinu. Beograđani, premda se pretvaraju da im je mnogo stalo do politike, ionako više vole da pričaju o sportu, noćnom životu i lepim ženama, koje se u neobjašnjivo velikom broju, sa prvim zracima sunca, pojave na ulicama svakog proleća.

Što se tiče sporta, ovog proleća su apsolutni hit Partizanove košarkaške utakmice u Areni, koje su fanatičnim navijanjem i spektakularnom atmosferom opčinile čitavu Evropu, pa su ih brojni sajtovi za putovanja i kulturnu ponudu stavili na liste obaveznih destinacija koje morate obići i doživeti.

Subjektivni osećaj autora ovih redova govori da u Beogradu nikada nije bilo više stranaca, iz svih krajeva planete, od uzbekistanskih dostavljača hrane preko ruskih IT-jevaca do dalekoistočnih biznismena, pa do vas dopiru zvuci najrazličitijih jezika čim kročite na ulicu.

Ima mnogo egzotičnih, ali i onih koje prepoznajete kao zapadne. Mnogi među tim zapadnjacima pripadaju plemenu digitalnih nomada koji su se trajno nastanili ovde još za vreme pandemije. Tada se naša prestonica najžilavije odupirala uvođenju najrestriktivnijih kovid mera, nastojeći, po svaku cenu, da održi što je moguće normalniji život, a bila je i jedna od retkih koja je omogućavala izbor pri odabiru vakcine, ne samo za domaće građane već i za strane državljane, što je dovelo veliki broj turista u Beograd.

Foto: Reuters/AP/Tanjug/Fotoilustracija

Oni koji su tada, u vreme logorskih lokdauna, okusili autentični miris i ukus slobode proneli su dobar glas o „gradu na Balkanu gde normalnost i zdrav razum još postoje". To je, kako se i moglo očekivati, uzburkalo zle, srbofobne duhove ovih prostora.

Jedinstvena metropola

Zbog svoje veličine i slobodarskog, prkosnog duha koji ga kroz burnu istoriju krasi, Beograd ostaje večita meta verbalnog iživljavanja iskompleksiranih provincijalaca i razmaženih evropocentričnih elitista, kako domaćih tako i onih iz takozvanog regiona; za njih je dvomilionski grad, objektivno, po svim parametrima, najveći između Beča i Carigrada, samo zaostala "orijentalna kasaba", kužno mesto odakle treba po svaku cenu pobeći i ugasiti svetlo pri izlasku.

Za razliku od njihovih sterilnih i skučenih mitlevropskih gradića i primorskih varošica gde su Srbe držali u logorima pre samo tridesetak godina, Beograd, na sreću, nije etnički očišćen i opterećen mržnjom, već se u njemu neguju različitosti i multikulturne specifičnosti i kontradikcije našeg složenog istorijskog nasleđa i višedimenzionalnog identiteta. U njemu su svi dobrodošli i svačiji se kulturno-istorijski trag prepoznaje i uvažava, to je uostalom i ono što ga čini jedinom istinskom metropolom na prostoru bivše Jugoslavije.

Kao i sve metropole, on može biti opasan i brz, nepredvidiv i haotičan, ali je generalno bezbedniji od većine evropskih gradova uporedive veličine. Naša deca još bezbedno hodaju ulicama kada padne mrak, što je u jednom Parizu, Briselu ili Rimu postalo nezamislivo, jer postoje čitavi kvartovi, legla kriminala i uličnih bandi, u koje policija uopšte ne zalazi.

To je, pored izraženog gostoprimstva i bogate kulturne i gastronomske ponude, uvek jedna od prvih stvari koje primete i ističu stranci koji dođu u Beograd. U njihovim glavama Beograd još ima imidž opasnog i divljeg mesta, što je maligni recidiv propagande devedesetih, ali pozitivna iskustva putnika namernika ubrzano menjaju ovu zlonamerno stvorenu sliku.

Grad feniks

Njihovo iznenađenje obično je još veće kada ih upoznate sa činjenicom da su upravo vlade nekih od njihovih zemalja čak četiri puta u 20. veku bombardovale taj šarmantni i gostoljubivi Beograd, često baš u proleće, baš nekako simbolično na Uskrs. Kao svojevrsni grad feniks, Beograd je naučio da ljubavlju pobeđuje smrt i razaranje, da se iznova diže iz pepela i obnavlja iz "jedne kapi vode", da hrišćanski oprašta i ide dalje, ali i da ne zaboravlja naneto mu zlo.

U vremenu koje dolazi, upravo te teške i bolne lekcije iz prošlosti predstavljaju zalog kudikamo svetlije perspektive. Sa svojim specifičnim geopolitičkim i geostrateškim položajem, istorijskim iskustvom u kome se sudaraju i prepliću civilizacije Istoka i Zapada, odnosno Orijenta i Evrope, Beograd je u jedinstvenoj poziciji da u budućnosti bude otvoreni grad pomirenih kontrasta i jedno od ključnih čvorišta novog multipolarnog sveta koji nastaje na novim pretpostavkama ravnoteže moći.

Mesto koje vrlo lako može biti domaćin pregovora i posrednik između velikih sila, kao što je nedavno, tokom zvanične posete, nagovestio češki predsednik Miloš Zeman. Uostalom, nije bez razloga pokojni čuburski pisac, slikar i filozof Dragoš Kalajić napisao svojevremeno (a Aleksandar Dugin preuzeo tu njegovu misao) da je Beograd zapravo tajni centar sveta.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

maks

pre 1 godinu

Zabrana latinice u (zasad) crkvama svakako je jedan VELIKI korak u reklamiranju te "lepote". :))) Inače, beograd je "najlepši" SAMO za one koji u njemu žive. A nije čak ni za njih. Jer preko pola stanovnika "najlepšeg" grada u europi, SUTRA bi se odselila iz njega. Razloga je bezbroj. Percepcija beograda na zapadu je da se radi o jednom IZUZETNO ružnom gradu u kojem ako sačuvate svoju torbu ili novčanik, možete se smatrati sretnim. Jer zbog jedne torbe možete u najmanju ruku završiti u bolnici. NIKAD ne smijete ispuštati iz vida svoje stvari, i NIKAD nemojte prestati gledati preko ramena.To je grad ružnih i zlih ljudi koji svi odreda bulje u vas kao da ste mu jučer nešto ukrali iz kuče ili mu nešto velko dugujete.. Grad u kojem se ne osječate ni ugodno ni sigurno. I kako nedavno reče jedna američka glumica, to je grad u koji nitko NIKADA nebi trebao ići. I da se ne zavaravate,, ovo je PRAVA slika beograda u očima stranaca.

0 1 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari