OVO JE SPISAK DIANE BUDISAVLJEVIĆ ZA KOJIM SE DUGO TRAGA! Sadrži podatke o 5.800 dece koje je spasila iz logora smrti, oko 300 ljudi će sada saznati pravo poreklo

Želja i nada Diane Budisavljević, da će deca koju je spasavala od strahota koja su ih čekala u logorima po NDH, jednoga dana saznati svoje pravo poreklo, ime i prezime, konačno je ispunjena time što je njen spisak pronađen. Nažalost, od njih 12.000 koliko ih je spasila, danas je među živima još oko 300 njih.

Muzej žrtava genocida u Beogradu došao je u posed originala spiska Diane Budisavljević sa imenima i svim podacima oko 5.800 srpske dece spasene iz ustaških logora smrti Nezavisne Države Hrvatske, za koji se mislilo da je izgubljen ili uništen, saopštio je direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu Dejan Ristić.

Ristić je naveo da je spisak srpske dece nastao u "Zavodu za gluvonemu decu" u Zagrebu u okviru "akcije Diane Budisavljević" i sada je prvi put predstavljen javnosti.

Pogledajte kako spisak izgleda!

Prema njegovim rečima, taj spisak sadrži imena i prezimena dece, njihovih roditelja, datum i naziv logora iz kojeg su spasena, kao i starosnu dob i identitet hrvatskih usvojitelja.

Ristić je naveo da je ovaj spisak dece nastao u drugoj polovini 1942. godine nakon Bitke na Kozari, te da je reč o prvorazrednom istorijskom izvoru do sada nepoznatom javnosti za koji se smatralo da je nestao tokom Drugog svetskog rata.

- Mi sada prvi put živoj deci, koja su sada ljudi u dubokoj starosti i koja još tragaju za svojim identitetom, kao i njihovim potomcima, možemo da ponudimo podatak koji je njihov stvarni identitet - rekao je Ristić na konferenciji za novinare.

Spisak je u Muzej žrtava genocida stigao prošle godine, a Ristić nije želeo da otkrije kako je Muzej došao do njega.

- Za njim smo tragali izuzetno dugo. Uspeli smo da dođemo do njega uz ogromnu podršku državnih organa Srbije. Bio je van nacionalne teritorije i donet je na nacionalnu teritoriju - rekao je Ristić.

Od više hiljada artefakata koji svedoče o zločinima nad Srbima, ali i drugim narodima u Drugom svetskom ratu, koje je Muzej žrtava genocida danas predstavio javnosti podovom Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih zločina, su i naušnice srpske devojčice sa spiska Radmile Radonjić.

Foto: Marko Đoković

Ristić je naveo da je dvogodišnja Radmila bila spasena, ali u tako lošem stanju nakon zlostavljanja u ustaškom logoru da je preminula.

Predstavljeno je i oružje hrvatskih ustaša za likvidaciju Srba i drugih zatočenika u Jasenovcu i Jastrebarskom, među kojima je "srbosek", koji je sada jedini takav primerak na tlu Srbije, bodež čuvenih ustaških zločinaca iz Jastrebarskog - braće Javor, kao i cigla iz "Bačić ciglane" – epicentra Jasenovačkog gubilišta, koju je prošle godine muzeju poklonio Njegovo preosveštenstvo episkop pakrački Jovan.

Predstavljen je i veliki broj primeraka prepiske iz logora u kojima su bili zatočeni oficiri Jugoslovenske vojske, kao i drugi artefakti, među kojima je kompletna arhivska građa sa prve državne komemoracije Kragujevačkim žrtvama, organizovane u Londonu novembra 1942. godine.

Među pribavljenim artefaktima je Izveštaj o zločinu ustaša u istočnoj Hercegovini - u jednom selu kod Gacka, gde su ustaše precizno navele datum i mesto zločina, način ubijanja, a nabrojani su i svi pripadnici jedinice koja ga je počinila.

- Izveštaj je nabavljen iz Kanade. Svi pripadnici ustaške jedinice bili su muslimani - naveo je Ristić i dodao da je reč o izveštaju ustaškog oficira koji je detaljno opisao masakr nad srpskim civilima počinjen početkom leta 1941. u jednom selu u Hercegovini.

On je istakao da će građa, koje je prošle godine pribavljeno više nego u prethodnih 30 godina od osnivanja Muzeja, biti korišćena i za izlaganje i za istraživače.

Foto: Marko Đoković

Diana Budisavljević bila je humanitarka austrijskog porekla, udata za lekara srpske nacionalnosti u Zagrebu, koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 10.000 dece iz ustaških logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Deca koju je pokušavala da spasi su bila uglavnom srpske nacionalnosti sa područja u kojima je Nezavisna Država Hrvatska vršila genocid nad Srbima.

Diana Budisavljević je vodila kartoteku o deci, s nadom da bi jednoga dana ona mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama, ali joj je po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske 28. maja 1945. godine ta dokumentacija oduzeta. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.