Dr Danijela Stanišić Srdić, specijalista kliničke farmakologije, upozorava - KRVNI PRITISAK JE POGUBAN AKO SE NE LEČI

Visoki krvni pritisak se naziva „tihim ubicom“ jer bez znaka upozorenja izaziva teške komplikacije koje ugrožavaju život. Zato je važno otkriti ga na vreme i odmah lečiti.

Visoki krvni pritisak je najmasovnija nezarazna bolest današnjice  i u svetu više od dve milijarde ljudi ima ovaj ozbiljni zdravstveni problem. U Srbiji svaki drugi stanovnik pati od povišenog krvnog pritiska.

Povišenim krvnim pritiskom se smatraju izmerene vrednosti sistolnog pritiska ≥ 140 mm Hg, odnosno dijastolnog ≥ 90 mmHg. Arterijska hipertenzija  je bolest koja  protiče sa malim brojem simptoma, ili su oni potpuno odsutni. Glavobolja je najčešći simptom, a može se javiti i zujanje u ušima, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, smetnje sa vidom. Povišeni krvni pritisak  je podmukla bolest i godinama se može  razvijati  neprimećeno sve do trenutka kada  u organizmu izazove teška sistemska oštećenja  kao što su , oboljenja srca, moždani udar, aneurizmatske bolesti,  oštećenja vida,  otkazivanje bubrega itd. – upozorava dr Danijela Stanišić Srdić, specijalista kliničke farmakologije i direktor Rx portfolija za Zapadni Balkan, Hemofarm-STADA

Nerazvijena svest o preventivnim kontrolama  situaciju čini  težom. Podaci iz 54 koronarne jedinice sa teritorije Srbije ukazuju da je više od 40% pacijenata koji su doživeli srčani udar, tek tada saznalo da imaju visoki krvni pritisak.

Nelečena arterijska hipertenzija  je najznačajniji faktor rizika prerane smrti i invaliditeta. Zato je važno da se bolest otkrije na vreme i odmah leči. U protivnom, svaka nelečena ili neregulisana hipertenzija izaziva komplikacije koje umanjuju radnu sposobnost bolesnika i neminovno skraćuju njegov životni vek – opominje naša sagovornica.

Foto: Danijela Stanišić Srdić

Visoki krvni pritisak teško oštećuje krvne sudove.  Čak 54%  moždanih udara i 2/3 infarkta srca su posledica nelečenog visokog krvnog pritiska. 

Jedna od najčešćih komplikacija arterijske hipertenzije je hipertrofija srčanog mišića, koja vodi u srčanu slabost, teško oboljenje od koga 85% bolesnika umire tokom prvih pet godina. Posledice nelečenog  visokog krvnog pritiska su i ozbiljna oštećenja vida ali i otkazivanje bubrega. Kod svakog četvrtog pacijenta na dijalizi, do otkazivanja bubrega je došlo zato što visoki krvni pritisak nije blagovremeno otkriven ili nije efikasno lečen – objašnjava dr Stanišić Srdić

Lekovi koji život znače 

Teške posledice visokog krvnog pritiska danas se mogu uspešno sprečiti. Farmaceutska industrija razvija  visoko efikasne antihipertenzivne lekove  uz  koje se može doživeti duboka starost. Uprkos tome, zbog nedovoljne zdravstvene prosvećenosti, u Srbiji čak 1/3 pacijenata kojima je otkriven povišen krvni pritisak terapiju  ne koriste ili je uzimaju samo povremeno.

U lečenju arterijske hipertenzije primenjuju se nefarmakološke mere i lekovi. Nefarmakološke mere se odnose na promene u ishrani, pre svega manji unos soli, prestanak pušenja, redukciju povišene telesne mase i doziranu fizičku aktivnost. Lekovi za lečenje hipertenzije deluju različitim mehanizmima, a izbor leka zavisi od prisustva komorbiditeta, neželjenih dejstava i dr. Zbog toga, isključivo lekar će propisati adekvatan antihipertenziv – izričita je naša sagovornica.

Lekari u Srbiji svakodnevno ulažu velike napore da pacijente edukuju da je neophodno redovno uzimanje terapije.

- Savremeno lečenje arterijske hipertenzije umnogome je smanjilo smrtnost od ovog oboljenja. Najnovije svetske studije potvrđuju da je smanjen rizik od moždanog udara za 38%,  od srčane insuficijencije za 54%, a ukupna smrtnost redukovana je za 20%. Dakle, teške posledice visokog krvnog pritiska mogu da se spreče samo redovnim  uzimanjem terapije koju vam je propisao vaš lekar. Lekovi se moraju uzimati svakodnevno i doživotno, uz redovne lekarske kontrole.   – poručuje dr Danijela Stanišić Srdić iz Hemofarma.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.