TRUDNA DIJANA JE 17 DANA BILA U KOMI, MORALI SU DA JE PORODE U 25. NEDELJI... Šanse za život su bile minimalne, ALI DESILO SE ONO U ŠTA NIKO NIJE VEROVAO

Dijana Đurić je zbog komplikacija 17 dana provela u veštačkoj komi i porođena je u 25. nedelji trudnoće. Dve od tri bebe su preživele, a majka se oporavila.

Poslednje čega se sećam jesu lekari oko mene, razni aparati... A onda sam zaspala. Da sam umrla, ne bih znala šta se desilo. Za tih 17 dana i lekari i moja porodica proživljavali su svaki sekund borbe za moj život i život mojih beba. Njima je bilo mnogo teže nego meni koja sam sve to vreme bila u veštačkoj komi.

Ovako za Informer započinje priču Dijana Đurić (33) iz Bijeljine, sada majka petomesečnih beba Dušana i Viktora, koji su preživeli samo zahvaljujući nadljudskim naporima lekara Urgentnog centra u Beogradu i Ginekološko-akušerske klinike (GAK) "Narodni front".

- Ostala sam trudna vantelesnom oplodnjom, nosila sam u sebi tri dečaka. Od samog početka trudnoća je bila problematična. Savetovali su me da uradim redukciju i ostavim samo jednu bebu. Suprug Bojan i ja smo to odbili i ako mene pitate, to je bio pravi izbor - priča Dijana pet meseci posle pobede nad smrću.

Preteška borba

Kako kaže, na kraju pored sebe ima dve bebe.

- Imala bih i tri, ali nažalost, treći dečak nije uspeo da se izbori nakon hitnog porođaja.

Drama je počela kada je Dijana u petom mesecu trudnoće počela da krvari, a lekari su nakon detaljnih pregleda i analiza konstatovali da boluje od retkog Fišer-Evansovog sindroma, koji podrazumeva anemiju i poremećen nivo trombocita s teškom kliničkom slikom. Stanje joj se pogoršavalo iz dana u dan, a lekari i medicinski tehničari danonoćno su vodili teške bitke i za Dijanu, ali i za njenu decu. Situacija je bila sve opasnija. Imala je krvarenje na plućima, otežano je disala, a jedini izlaz bio je uvođenje u veštačku komu! Zbog komplikacija i opasnosti od sepse doneta je odluka da se Dijana hitno porodi u 25. nedelji trudnoće. Sva tri dečaka su bila smeštena u inkubatore, ali nažalost, jedan od njih nije preživeo. Dani su i lekarima i porodici bili kao godine, a borba preteška. Na kraju, svi su u tome jednoglasni, život je pobedio!

- Kada sam se probudila iz kome i počela da se oporavljam, sve mi je bilo kao u magli. Nisam mogla da hodam, samostalno jedem, ništa nisam znala... Trebala mi je pomoć. Najteže od svega mi je bilo kada mi je Bojan pokazao slike beba, a ja nisam znala čije su. Pitala sam ga kako su to naša deca, kada ih mi nemamo. Nisam ni znala da sam se porodila. Moja mama, lekari, sestre pokušali su da mi objasne šta se desilo, ali ja sam odbijala da to čujem - priča Dijana.

Panika zbog dece

- Kada sam postala svesna svega, uhvatila me je panika za dečake. Od tog trenutka sam prestala da mislim na sebe. Treću bebu koja je preminula nisam ni videla, dodirnula, osetila, a mom Bojanu je njegova smrt sigurno najteže pala od svega. Ipak, sve se prebrodilo, a nadljudskim naporom ovih ljudi stala sam na noge, ozdravila, uzela sam svoju decu u naručje i kao prava porodica, otišli smo kući - kaže ova srećna majka.

Iako je borba lekara bila lavovska, porodici, a pre svega suprugu Bojanu Životiću bilo je najteže. Na pitanje kako je sve to izdržao, sa suzama u očima i drhtavim glasom odgovara:

- Prvo saznate da ćete biti otac tri bebe. Srećni ste, ushićeni, a onda odjednom u sekundi sve staje. Od samog početka bilo je puno uspona i padova. Emotivno, teško, tužno... S jedne strane su Dijana i tri deteta, a sa druge velika mogućnost da ostanem bez njih. Svašta mi je prolazilo kroz glavu - priča nam Bojan i dodaje:

- Plašio sam se, ali nisam želeo da gubim nadu i verovao sam do poslednjeg daha da će uspeti da se izbore. Ali ovaj tim ljudi u Urgentnom centru i "Narodnom frontu" vratio nam je veru u ljude, u život, u lekare! Ni lekari, ni tehničari nisu spavali, kući nisu odlazili... Nisu je ni minuta ostavljali samu. Sve je izgledalo veoma teško za sve nas, ali ipak smo pobedili - srećan je danas Bojan.

Borba za živote Viktora i Dušana

Dijana je bila skoro tri nedelje u komi, a lekari su uspeli da joj poprave stanje i polako je probude, iako su mnogi bili sumnjičavi. Međutim, tada dolazi do novog preokreta i kreće nova borba. Ovog puta za život beba!

- Opet nije bilo mnogo vremena za premišljanje. Prema analizama plodove vode, shvatili smo da postoji rizik od sepse. Opet timski, dogovorili smo se o hitnom carskom rezu u "Narodnom frontu". Porođaj je uspešno obavljen 4. novembra, u 25. nedelji, trudnoće, a s obzirom na to što su prevremeno rođene, sve tri bebe su bile smeštene na neonatologiju. Nažalost, jedna beba nije preživela - ispričala nam je dr Mila Maneski.

Prema njenim rečima, nakon i te dobijene bitke, konačno je počeo period oporavka.

- Dijana je polako stala na noge, počela da jede, iz dana u dan bila je sve bolje. A sa njom i mi, jer smo bili na ivici. Prolazili su dani, a mi smo bili svesni da smo pobedili i da se njen otpust bliži. Za sve nas to je bilo čudo u koje smo verovali! Zajedno sa svojim suprugom i decom, 21. novembra otišla je kući, a mi smo je ispratili kao nekog svog. Uz širok osmeh dali su obećanje da će nas obilaziti zajedno s Dušanom i Viktorom - ponosi se naša sagovornica.

Porođaj pun rizika

Dijanu su nekoliko puta dnevno obilazili i lekari iz "Narodnog fronta" da proveravaju kontrakcije i rade ultrazvuk. Prof. dr Vesna Mandić iz ovog porodilišta priča da je nakon nekoliko konzilijuma doneta odluka da porode Dijanu.

- Sećam se, bio je petak. Sproveli smo je do "Narodnog fronta" i u pratnji ekipe iz Urgentnog centra, tog 4. novembra, porodili je. Na svet su došla tri dečaka koja su odmah smeštena u inkubatore. Posle nekoliko dana odmah smo je vratili nazad u Urgentni, a oni su je čekali spremni da nastave borbu. Posle toga nekako je sve krenulo nabolje i evo danas, hvala Bogu, posle mnogo muka i boli, imamo jednu porodicu na okupu - napominje dr Mandić.