TELEFONI NE PRESTAJU DA ZVONE! Od srede skoro 300 poziva za psihološku podršku - Evo koja su najčešća pitanja

Institut za mentalno zdravlje u Beogradu je, od srede do danas, primio skoro 300 poziva na dve telefonske linije koje je, nakon masovnog ubistva u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", otvorio radi psihološke podrške porodicama stradalih, nastavnicima i učenicima.

Kako je istakla doktorka Irena Filipović, psihijatar Instituta za mentalno zdravlje, sada je apsolutno više poziva nego tokom pandemije korona virusa.

- Od srede kada se dogodio tragični događaj do danas bilo je skoro 300 telefonskih poziva. To su uglavnom bili pozivi roditelja i nastavnika vezani za strahove, za samu traumu koja je doživljena i stručne načine kako da decu smire - rekla je Irena Filipović.

Ona je dodala da su kasniji pozivi bili sa pitanjima kako da decu upute u način polaska u školu, kako da im približe sam čin ulaska u učionicu, a zatim i kako da ih upute u povratak u život, kao i pitanja kako da ih uteše i kada i da li da se obrate za psihijatrijsku pomoć.

Foto: Shutterstock

Prema njenim rečima, bilo je i mnogo nastavnika, koji su isto tako uznemireni i uplašeni vezano za svoju bezbednost, ali bilo je i direktora škola koji su se pitali na koji način da prepoznaju, kako decu koja su na bilo koji način zlostavljana, tako i onu koja su sposobna da budu zlostavljači.

- Apsolutno je sada više poziva nego tokom pandemije korona virusa. Ovo je u jednoj aktunijoj formi, mnogo veća trauma jer su ljudi ne samo uplašeni nego i užasnuti ovim što se desilo. Iako je i ovaj događaj i pandemija kovida pokrenula neke tegobe koje ranije nisu postojale kod ljudi, a i pogoršale one koji su već bili u nekoj vrsti psihijatrijskog tretmana - istakla je dr Filipović.

Ona je dodala da u razgovoru pokušavaju da predoče roditeljima da je svaka reakcija na ovaj događaj u redu.

- Postoje deca koja reaguju odmah, postoje deca koja umeju i da verbalizuju, kod manje dece nije toliko razvijen kognitivni aparat i sve im prolazi kroz srce više nego što su u stanju da izraze rečima. Postoje deca koja reaguju sompatskim tegobama kroz bol u stomaku, kroz poremećaj spavanja, bol u stomaku u napetost. A postoje i ona deca koja ne reaguju i onda to roditelje uplaši u smislu kao da nemaju dovoljno osećanja i empatije. Decu treba pustiti i razgovarati kada njima odgovara, a roditelji samo da budu dostupni - kazala je dr Filipović.