TELEFONI NE PRESTAJU DA ZVONE! Od srede skoro 300 poziva za psihološku podršku - Evo koja su najčešća pitanja

Institut za mentalno zdravlje u Beogradu je, od srede do danas, primio skoro 300 poziva na dve telefonske linije koje je, nakon masovnog ubistva u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", otvorio radi psihološke podrške porodicama stradalih, nastavnicima i učenicima.

Kako je istakla doktorka Irena Filipović, psihijatar Instituta za mentalno zdravlje, sada je apsolutno više poziva nego tokom pandemije korona virusa.

- Od srede kada se dogodio tragični događaj do danas bilo je skoro 300 telefonskih poziva. To su uglavnom bili pozivi roditelja i nastavnika vezani za strahove, za samu traumu koja je doživljena i stručne načine kako da decu smire - rekla je Irena Filipović.

Ona je dodala da su kasniji pozivi bili sa pitanjima kako da decu upute u način polaska u školu, kako da im približe sam čin ulaska u učionicu, a zatim i kako da ih upute u povratak u život, kao i pitanja kako da ih uteše i kada i da li da se obrate za psihijatrijsku pomoć.

Foto: Shutterstock

Prema njenim rečima, bilo je i mnogo nastavnika, koji su isto tako uznemireni i uplašeni vezano za svoju bezbednost, ali bilo je i direktora škola koji su se pitali na koji način da prepoznaju, kako decu koja su na bilo koji način zlostavljana, tako i onu koja su sposobna da budu zlostavljači.

- Apsolutno je sada više poziva nego tokom pandemije korona virusa. Ovo je u jednoj aktunijoj formi, mnogo veća trauma jer su ljudi ne samo uplašeni nego i užasnuti ovim što se desilo. Iako je i ovaj događaj i pandemija kovida pokrenula neke tegobe koje ranije nisu postojale kod ljudi, a i pogoršale one koji su već bili u nekoj vrsti psihijatrijskog tretmana - istakla je dr Filipović.

Ona je dodala da u razgovoru pokušavaju da predoče roditeljima da je svaka reakcija na ovaj događaj u redu.

- Postoje deca koja reaguju odmah, postoje deca koja umeju i da verbalizuju, kod manje dece nije toliko razvijen kognitivni aparat i sve im prolazi kroz srce više nego što su u stanju da izraze rečima. Postoje deca koja reaguju sompatskim tegobama kroz bol u stomaku, kroz poremećaj spavanja, bol u stomaku u napetost. A postoje i ona deca koja ne reaguju i onda to roditelje uplaši u smislu kao da nemaju dovoljno osećanja i empatije. Decu treba pustiti i razgovarati kada njima odgovara, a roditelji samo da budu dostupni - kazala je dr Filipović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Šta rade školski psiholozi

pre 1 godinu

Odlično je što se roditelji, nastavnici, pa i direktori škola javljaju za savete. To je trebalo mnogo ranije da rade, odnosno to je trebalo da im bude sastavni deo posla, rutina koju je organizaciono trebalo da ispunjavaju. Međutim, mene zanima šta rade školski psiholozi? Svaka škola ih ima. Ili bi, bar, trebalo da ih ima. Koliko sam ja shvatila kada su moja deca išla u školu kod školskog psihologa su išla samo pri upisu u prvi razred, i posle toga kod njega je išlo samo problematično dete. Njega, kao psihologa, u redovnim obilascima učionica i razgovorima sa đacima nije bilo. Štaviše, često ga nije bilo na radnom mestu. Zašto školski psiholozi ne rade svoj posao kako treba? Zašto ne razgovaraju posebno sa decom i stvore psihološki profil svakog deteta, pa i onog odličnog, sa svim peticama? To bi mnogo pomoglo da se uoči moguća tragedija. Kroz pametno osmišljene psihološki orjentisane časove sa decom, dobro osmišljenih pitanja i saveta, mnogo bi dece bilo spašeno u svakom smislu.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari