SRPSKO VAZDUHOPLOVSTO - Posle 31 godine uspostavljena redovna linija između Beograda i Čikaga

Pre dva dana, posle 31 godine, uspostavljena redovna linija između Beograda i Čikaga druga koja SAD povezuje sa našim gradom iz koga se od novembra prošle godine leti i za Kinu. Sve više interkontinentalnih letova podseća na zlatno vreme jugoslovenskog i srpskog vazduhoplovstva osamdesetih godina prošlog veka kada je JAT leteo na sve kontinente povezujući Beograd sa Torontom, Čikagom, Njujorkom, Singapurom, Sidnejom, Melburnom i Pekingom.

Sve je počelo krajem šezdesetih godine prošlog veka kada počinje ubrzana modernizacija Jugoslovenskog aerotransporta (JAT). Predsednik Tito ohrabren uspehom Pokreta nesvrstanih shvatio je da tadašnja Jugoslovija i njen glavni grad Beograd mogu da budu idelna spona između istoka i zapada, Evrope i Afrike i Amerike i Azije… Kako je Tito u svojoj spoljnoj politici računao na podršku SAD, bez obzira na povremene političke oscilacije, JAT je kupovao američke avione a početak te saradnje najavljen je nabavkom aviona Mekdonel-Daglas DC-9, od ukupno 16 koliko će ih JAT imati, koji je stigao 1969. godine u Beograd. Nedugo zatim kupljen je Boing 727-200 što je JAT-u omogućilo da razvije značajnu mrežu interkontinentalnih letova ka Australiji, Severnoj Americi i Dalekom istoku. Osvajanje drugih kontinenata JAT je najavio u novembru  1974. godine kada je novi Boing 707 obleteo čitavu zemljinu kuglu rutom Beograd – Bejrut – Bombaj –Singapur – Tokio – Honolulu – Los Anđeles – London – Beograd što je bila svetska atrakcija. Predsednik Tito je 1971. godine, tokom posete SAD, obišao fabriku Mekdonel-Daglas u Long Biču gde mu je pokazana montažna linija najnovijeg kompanijskog aduta, širokotrupnog DC-10. JAT je prvi DC-10 kupio 1977. godine a avion je svečano dočekan u Beogradu u decembru 1978. godine i kršten imenom Nikole Tesle. Godinu dana kasnije doleteo je drugi DC-10 koji je dobio ime Edvard Rusjan. Kakav je ugled naša avio kompanija imala u SAD govori činjenica da je prvi Boing 737-300 prodat Evropi isporučen upravo JAT-u u avgustu 1985. godine. Sredinom osamdesetih JAT se nalazio na samom vrhuncu jer je kompanija prevozila preko pet miliona putnika godišnje i održavala oko 80 linija na pet kontinenata od čega 9 domaćih, 45 evro-mediteranskih i 16 interkontinentalnih. U JAT-ovoj floti nalazilo se pet aviona DC-10, osam Boinga 727-200, devet Boinga 737-300, devet Mekdonel-Daglasa DC-9 i tri elisna ATR - 42. Iz našeg grada počelo je da se leti na druge kontinente čarter letovima 1970. godine. Redovnim letovima iz Beograda od 1974. godine letelo se za Australiju, prvi let za Njujork održan je 15. juna 1976. godine a za Čikago se poletelo 10. aprila 1980. godine. 

Foto: Informer

 
JAT nije mogao da izraste u tako moćnu kompaniju da Tito nije krajem pedesetih godina nije odlučio da se u Beogradu izgradi moderan civilni aerodrom. Kada je 28. aprila 1962. godine otvorio novi surčinski aerodrom na njemu se nalazio moderan hangar koji je JAT svrstao u red kompanija sa najnižim operativnim troškovima. Već 1963. godine JAT nabavlja francuske Karavele i ulazi u mlaznu eru. U JAT-ovim avionima nije se udobno letelo već se i dobro jelo pošto je do 1967. godine hrana nabavljana iz hotela Metropol a onda je pokrenut sopstveni ketering. JAT je jedna od prvh svetskih kompanija koja je imala svoj magazin, “JAT reviju" od 1969. godine. Kompanija sa sedištem u Beogradu bila prva je uvodila mnoge novine u aviosaobraćaju. Tako je 16. februara 1979. godine održana "leteća Galerija" odnosno prva aukcija slika nad Atlantikom u DC-10 na redovnoj liniji Beograd - Zagreb - Njujork. To je bila prva aukcija slike priređena u avionu u istoriji vazdušnog saobraćaja. Još 1971. godine JAT je uveo kompjuterski sistem obračuna plata zaposlenih a 1978. kompanija JATAR – automatski sistem rezervacija mnogo pre većih evrpskih kompanija. 
 
Uspon i ulaganje u JAT poklapa se sa Titovom odlukom da ova kompanija postane moćno sredstvo njegove spoljne politike. To je najbolje opisao 1989. godine direktor ove kompanije Miljenko Zrelec rečima da se „već u prvim godinama razvoja, JAT deklarisao kao „građanin sveta“ – ambasador nezavisne i miroljubive politike zemlje koju je predstavljao”. ”JAT je bio i jeste most između istoka i zapada, u čijim je metropolama prisutan više od 40 godina,“ rekao je Zrelec. 

Foto: Informer

 
Ratna avijacija je tokom Drugog svetskog rata doživela veliku ekspanziju. Kada je nastupio mir veliki broj vojnih tranportnih aviona više nikome nije bio potreban pa je počelo da se razmišlja o njihovoj upotrebi u civilne svrhe. Tako se i nova jugoslovenska civilna kompanija popunjava se demobilisanim vojnicima - pilotima, navigatorima, radio-operaterima, inženjerima, mehaničarima i električarima. Prvi JAT-ov let obavljen avionom DC-3 bio je Beograda ka Ljubljani a iste godine počinje da leti iz Beograda prema Zagrebu, Titogradu, Tirani, Sarajevu, Zadru, Bukureštu, Varšavi i Pragu. 

 
Od svih interkontinetalnih letova među Beograđanima najpopularniji su bili oni za Njujork i Čikago. Postoji neka čudna veza između Beograda i Njujorka o čemu je pisao hroničar našeg grada Momo Kapor. Zanimljivo je da je u prvom letu iz Beograda za Njujork putnicima pevao Arsen Dedić što je bio prvi koncert održan na visini preko deset hiljada metara. Putnici koji su leteli iz Beograda prema Americi bili su, kako ih je Kapor opisivao, veoma šaroliki. Bili su to stari ljudi u narodnim nošnjama koji prvi put napuštaju selo da vide sina koji radi u nekoj čeličani, folklorna društva koja su nastupala za naše iseljenike, američki hipici na povratku ili odlasku sa mističnog Istoka, strani vernici koji su išli u Međugorje, poslovni ljudi i diplomate... Tada je došao maj 1992. godine i sankcije. Iz Beograda nije moglo više da se leti ni za Njujork ali ni za Moskvu pošto su se sankcija protiv nas pridržavali svi. Trebalo nam je tri decenije da Beograd ponovo postane mesto sa koga se putuje u svet, da obnovimo stare destinacije i stara prijateljstva. Ej, srećno nam bilo, kaporovski rečeno.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.