Odjeci Međunarodnog sajma poljoprivredu u Novom Sadu - Raste potražnja za osiguranjem!

Osiguranje u poljoprivredi je dugo bilo zapostavljeno od strane ratara, retko ko se osiguravao pa je iz ugla osiguravača i države bilo na ivici isplativosti. Na sreću, farmeri počinju da shvataju da se klima ubrzano menja, da su npr prolećni mrazevi, poplave u ovo doba godine ili jake oluje praćene gradom postale uobičajena pojava na ovim prostorima.

Statistika kaže da su ratari najzainteresovaniji da kupe polisu upravo u maju, pa se upravo završeni Sajam u Novom Sadu mnogi osiguravači iskoristili za specijalne ponude i pakete. Svi se slažu sa ocenom da na osiguranje u poljoprivredi ne sme da se gleda kao na nepotreban trošak, već kao na obaveznu investiciju. 

Ukupno gledano, kod nas je osigurano skoro 15% obradivih površina i oko 5% stočnog fonda. Za zaštitu u vidu polise osiguranja odlučuje se 5% individualnih proizvođača, što je rast u odnosu na raniji period. Problem je što je u njihovom posedu čak oko 80% obradivih površina. Za osiguranje se češće odlučuju pravna lica, ali je u njihovom vlasništvu samo oko 15% obradivih površina, kaže generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.

Šta poljoprivrednik dobija ako osigura imanje?

Sa polisom osiguranja, poljoprivrednik može da bude siguran da će mu šteta biti nadoknađena i da će u najkraćem roku moći da nastavi da obrađuje zemlju i da zarađuje za život. Naša osiguravajuća društva nude nekoliko različitih polisa za osiguranje poljoprivrede. Osnovna je klasično osiguranje od grada, požara i groma i nju poseduje 90% osiguranih ratara. Na žalost, mnogo manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda, a ti su rizici sve češći i nanose gubitke na više godina. 

Da li je cena osiguranja ta koja “odbija” ratare da se osiguraju? 

Hektar zemljišta pod nekom poljoprivrednom kulturom se osigurava za 3-5% vrednosti onoga što može da se zaradi. Visina premije, kao i visina sume osiguranja mogu da variraju, u zavisnosti od toga da li je i koliko određeno područje rizično. Država subvencioniše premiju osiguranja, za registrovana poljoprivredna gazdinstva sa 40, a u moravičkom, zlatiborskom, kolubarskom, podunavskom i šumadijskom okrugu sa čak 70 posto. Lokalne samouprave mogu da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom, a osiguravači su omogućili da se premija plati posle žetve. Dakle, cena nije ta koja je utiče na odluku.

Moraćemo, dodaje Jovanović, da uložimo dodatne napore u edukaciju poljoprivredika i da im objasnimo koje su prednosti osiguranja. Jovanović podseća i da su poplave u stanju da umanje rod pšenice, kukuruza, suncokreta ili drugih kultura za više od 50 procenata ili da negativno utiču na kvalitet ploda. Zbog toga je, dodaje Jovanović, jedini odgovor u polisi osiguranja, jer se samo uz nju rizik prebacuje na drugog, u ovom slučaju na osiguravajuće društvo i zato što samo polisa garantuje da će uloženo, u slučaju štete, biti nadoknađeno. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.