RAK PLUĆA NE MORA DA PREDSTAVLJA SMRTONOSNU DIJAGNOZU! Danas je svetski dan bez duvanskog dima

Svaka treća punoletna osoba u Srbiji puši, dok je svaki deseti učenik aktivni pušač. Međutim, čak 76 odsto stanovništva, bilo da su pušači ili nepušači, izloženo je dimu u svojoj kući, zabrinjavajući su podaci poslednjeg istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Odavno je poznato da je pušenje direktno povezano sa nastankom karcinoma pluća, od kojeg u našoj zemlji svakodnevno umre 13 osoba. Po tome je Srbija među vodećim zemljama u Evropi. Međutim, uprkos činjenici da su više od 90 odsto obolelih od raka pluća pušači, zabrinjavajuće je da broj onih koji konzumiraju duvan u našoj zemlji stalno raste, a pogotovu među mlađim generacijama. Deca danas počinju da puše već u osnovnoj školi, između 11 i 15 godine.

Najčešće koriste elektronske cigarete koje su im zanimljive zbog različitih ukusa i aroma. Ovaj nepovoljni trend potvrđuju i statistički podaci Instituta “Batut”, po kojima jedan od pet učenika u našoj zemlji je probalo elektronske cigarete, a korišćenje ovakvih duvanskih proizvoda, kao i snusa raste sa uzrastom. Pa tako, 15 odsto učenika je bar jednom pušilo cigarete, 12,8 odsto nargile i 6,3 odsto zagrevani duvanski proizvod.

- Prevashodni cilj Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“ je da smanjimo konzumaciju cigareta kod dece i mladih i da pošaljemo jasnu poruku javnosti o štetnosti duvanskog dima. Bila sam pušač dvadesetak godina, i ostavila sam duvan tokom trudnoće i dojenja. Sedam godina nisam zapalila cigaretu, ali uz muža koji je bio strastven pušač ponovo sam počela i to elektronsku cigaretu. Ubrzo sam ponovo prešla na klasične cigarete i dve godine kasnije, saznali smo da suprug ima karcinom pluća. Iako je do tada govorio da ne može da ih ostavi, nikada nije ni pokušao, odmah je ostavio cigarete kada je dobio dijagnozu. I ja sam prestala kako bih mu bila podrška. Nažalost, preminuo je u 56. godini. Nemojte čekati da se razbolite. Ostavite cigarete čim pre – rekla je Olja Ćorović iz Udruženja “Punim plućima”.

Foto: B.K.

Od karcinoma pluća u Srbiji oboli gotovo 7.000, a na žalost umre više od 5.000 osoba. Praktično na svaka dva sata jedna osoba premine. Jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja, je rano otkrivanje raka pluća, što u Srbiji nije slučaj, jer se kod više od 70 odsto pacijenata otkrije u poslednjem stadijumu. Tada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene.

- Karcinom pluća je podmukla bolest, jer u trenutku kada se osete prvi simptomi većina bolesnika je već u metastatskom stadijumu bolesti. Simptomi u početku mogu da budu vrlo nespecifični -  kašalj koji duže traje i ne prolazi na primenu antibiotika, prolongirano febrilno stanje, malaksalost, gubitak apetita, bolovi u grudima. Dodatni problem predstavlja činjenica da većinu bolesnika koji obole od karcinoma pluća predstavljaju pušači koji su već navikli na kašalj i iskašljavanje i to ih zavara. Ne primete kada kašalj postane uporniji, izraženiji i promeni intenzitet. Upravo u tom periodu često se izgubi dragoceno vreme, bolest uznapreduje, terapijske mogućnosti se smanje, a prognoza bolesti postane značajno lošija – objasnio je Ass. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKC Srbije.

Foto: B.K.

Danas, iako se dobije ova dijagnoza ne treba gubiti nadu, jer uz pomoć savremenih terapija, koje se u Srbiji dobijaju o trošku osiguranja, rak pluća više ne mora biti smrtonosna, već postaje hronična bolest. Pre tri godine država je prepoznala problem pacijenata i uvela savremene imunološke i ciljane terapije za lečenje raka pluća, uz pomoć kojih oboleli u najvećem broju slučajeva mogu dugi niz godina kvalitetno da žive. Trenutno je skoro 700 ljudi na savremenim terapijama, a u Udruženju “Punim plućima” se nadaju da će ih biti sve više. Nadu im je dalo i obećanje nadležnih iz RFZO da će u najskorije vreme proširiti indikacije i povećati broj obolelih koji primaju savremene imunološke i ciljane terapije.

- Po svim svetskim vodičima sama hemioterapija više nije prvi terapijski izbor u lečenju karcinoma pluća. U potpunosti ju je zamenila inovativna terapija, što zaista predstavlja revolucionarnu promenu u lečenju. Preko 30 odsto pacijenta sa metastaskim karcinomom pluća i visokom PDL1 ekspresijom, koji se leče imunoterapijom u prvoj liniji lečenja, ostvaruje petogodišnje preživljavanje, što je sa hemioterapijom bilo nezamislivo. Pacijenti koji imaju drajver mutacije i leče se ciljanom terapijom ostvaruju i duže preživljavanje od navedenog. Zato je važno proširiti indikacije za lečenjem ovim vidovima terapije. Takođe, u Srbiji još uvek nemamo mogućnosti da dajemo kombinovanu imuno i hemioterapiju, koja je efikasnija od same hemioterapije. Nemamo mogućnosti da dajemo imunoterapiju u drugoj ili kasnijim linijama lečenja i nemamo sve ciljane terapije za pacijente koji imaju retke drajver mutacije. Takođe, nemamo mogućnost za lečenje inovativnom terapijom u ranim stadijumima bolesti, što je od nedavno postalo standard lečenja prema aktuelnim svetkim vodičima – istakla je doc. dr Milica Kontić Jovanović, načelnica odeljenja za molekularnu i imunoterapiju karcinoma pluća, Klinika za pulmologiju UKC Srbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.